Svečano otvareno 47. Brankovo kolo

U najstarijoj srpskoj gimnaziji, u Sremskim Karlovcima, u kojoj se Aleskije (Branko) Radičević školovao od 1835 – 1841. godine, svečano je otvoreno 47. Brankovo kolo, najveća pesnička i kulturna manifestacije te vrste u nas i u regionu. Čuveni festival otvorio je ugledni književnik Milisav Savić svojom besedom o Branku Radičeviću.

Pored ostalog, Savić je nadahnuto rekao: „Kad se kaže Branko, odmah se pomisli – pesnik. A da bi to bio, mora da bude lep i mlad. Uostalom, takav, lep i mlad, bio je i njegov daleki predak Orfej. U homerovskim godinama piše se neka druga vrsta književnosti, lirika pripada mladosti. I zato veliki liričari, od Sapfe do Puškina, od Šelija do Miljkovića, nikad ne stare: uvek ostaju mladi. Samo u Arkadiji stanuje ljubav. A ljubav ne može bez igre, nestašluka, pocikivanja, radosti . Branko se pretvara u stražilovskog satira, s čijih usana kaplju vino i med. Branko stavlja znak jednakosti između poezije i ljubavi, poezije i življenja, poezije i umiranja. U dodiru sa pravim životom, pesnici sagorevaju kao leptirice na sveći.“

Pesnik Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola, uručio je Milisavu Saviću visoko priznanje, „Statuetu Branka Radičevića“, rad Jovana Soldatovića, za ukupno književno delo, a povodom besede o Branku. Grujičić je po prvi put na Svečanom otvaranju Brankovog kola kazao svoju pesmu „Cvast“, i to baš posvećenu Branku i Mini, Sremskim Karlovcima i berbi grožđa. Istakao je da bez inspiracije nema pesničkog dela, nema lirike i pevanja: „Inspiraciju su pokušali mnogi da ukinu, da proteraju iz redakcija, sa fakulteta, književnih večeri i simpozijuma, inspiracija je bila izrugivana, ali se ona, neuništova i bogolika, ugnezdila u raspevanim pesničkim srcima i dušama, i svetli kroz svaki stih pravoga pesnika. Lažni pesnici ne vole nove i mlade pesnike, a to je nedostatak tragova nadahnuća u njihovim strofama. Dobro došli mladi pesnici u ovom vremenu, i iz prohujalih epoha, za sva vremena. Božja bašta maternjeg jezika je beskrajna i majčinska. Branko je epifanijski pesnik prirode i prolaznog života, stalnog nadgornjavanja erosa i tanatosa, on ima duhovnu snagu da na druge, iz svojih stihova dok ih čitaju ili slušaju, prenese žalac žive inspiracije i pomogne im da možda stvore pesmu.“

Na Svečanom otvaranju 47. Brankovog kola uručena je međunarodna nagrada „Branko Radičević“ ruskoj pesnikinji Olgi Martinovoj. Za ovu priliku Brankovo kolo je štampalo knjigu pesama i eseja ove ruske pesnikinje, „Poruka u boci“, u prevodu Verice Tričković. Nagradu je uručio Nenad Grujičić, a laureatkinja Olga Martinova je, u znak zahvalnosti, govorila o lepoti i značaju Brankove poezije i pročitala Brankovu pesmu „Kad mlidijah umreti“ na ruskom jeziku u prepevu Ane Ahmatove.

Mnogo nagrađivani u svetu, hor i ansambl gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ uz Novog Sada u dva navrata izveo je čuvenu kompoziciju „Brankovo kolo“ (deo iz antologijskog „Đačkog rastanka“) kompozitora Svetolika Pašćana Kojanova, pod dirigentskom palicom harizmatičnog dirigenta, profesora Jovana Travice. Zatim su izveli narodnu pesmu „Čula jesam da se dragi ženi“ u muzičkoj obradi J. Travice.

Nastupili su ugledni i nagrađivani pesnici različitih generacija, nadahnuto kazujući svoje najbolje pesme: Andrej Jelić Mariokov, Ivan Negrišorac, Nenad Šaponja, Zoran Hr. Radisavljević, Jasna Milenović, Verica Tričković, Irena Plaović, Ivana Stojić i Miloš Puđa.

Dramski umetnik Vico Dardić, aktuelni dobitnik „Velike povelje Brankovog kola“ za životno delo, nadahnuto, i samo njemu svojstvenim darom, govorio je antologijsku Radičevićevu pesmu „Kad mlidijah umreti“. Mlada operska umetnica, Hristina Spasić, u kalvirskoj pratnji talentovanog Stefana Jančića, otepevala je poznatu kompoziciju „Marika“ Miloja Milojevića.

Na tragu srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa, ženska pevačka grupa čuvenog beogradskog Ansambla „Kolo“ izvela je staru slavsku pesmu „na bas“ – „Raslo je drvo topolovo“ iz sela Gornja Crnuća pod Rudnikom.

U večernjim terminima, u Novom Sadu, biće priređeni posebni programi posvećeni Mlisavu Saviću i Olgi Martinovoj, te aktuelnim dobitnicima „Pečata varoši sremskokarlovače“, Milanu Pađenu i Vladau Rakiću, kao i maldom Milošu Puđi, dobitmiku nagrade „Stražilovo“ za pesnički prvenac „Kolska igra“, objavnjen u Beankovom kolu.

Sutra, na vrhu Fruške gore, na Stražilovu, pored Brankovog spomenika od kamenih kocaka planina gde žive Srbi na Balkanu, podignutog 1885. godine, biće obeležena 135. godišnjica prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo. Sveću će zapaliti i cveće položiti na grob pesnik Ranko Čolaković, a glumac Boško Petrov kazivati Brankovu pesmu „Kad mlidijah umreti“. Kod „Brankovog čardaka“ svečano će biti uručena nagrada „Stražilovo“, a potom će biti održan „Pesnički mitnig“ na kojem će nastupiti četrdeset pesnika: Olga Martinova, Stevan Tontić, Anđelko Anušić, Živko Nikolić, Dragica Stojanović, Ivan Lalović, Saša Nišavić, Ivan Despotović, Julija Kapornjai, Rastko Lončar i drugi.

Izvor: www.brankovokolo.org