Stolovi su planina u Srbiji, jugozapadno od Kraljeva, između Ibra, Ribnice i Brezanske reke. Sa nje se u svim pravcima razilaze pritoke pomenutih reka, koje su dubokim dolinama raščlanile planinu na dugačke grebene i kose i dale joj u celini zvezdast oblik. Stolovi se zvezdasto spuštaju sa vrhova ka susednim manjim planinama, Ozren (959 m), Vitoš (755 m), Oštra glava (729 m), Strmenica (678 m) i druge.
Glavni planinski greben je na pravcu sever-severozapad-jug-jugoistok. Najviši vrh planine Stolovi je Kamarište 1375 m nadmorske visine, neki ga nazivaju i Ravni sto, zbog platoa na vrhu. Često se kao najviši vrh pominje Usovica, međutim Usovica je samo greben koji koji vodi ka vrhu Čiker (1325 m), koji je drugi po visini vrh Stolova.
Ostali viši vrhovi Stolova prema dolini Ibra su Mala Čuka (1151 m), Velika Čuka (1030 m), Orlovac (938 m), a Čukar (1020 m), Tepak (1020 m), Klečak (871 m) su viši vrhovi prema dolini Ribnice.
Najpogodniji pristup do severnih delova Stolova je od Kraljeva, preko naselja Žiča uz Žičku reku ili preko Kamenice uz reku Ribnice. Oba puta su seoski kolski putevi i staze po grebenima. U podnožju severnih padina Stolova nalazi manastir Žiča, podignut u XIII veku. Pretpostavlja se da je ime planine Stolovi povezano sa obližnjim manastirom u kojem je „stolovao” prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava.
Većim delom Stolovi su pod gustom šumom i šikarom, posebno severne strane. Južne strane su pretežno ogolele ili su pod pašnjacima, naročito u selu Brezna. Zapadni obronci Stolova formiraju istočni deo Ibarske klisure, a na njima se nalazi i tvrđava Maglič.
![]()
Poludivlji konji sa Stolova
Stolovi su jedna sa retkih planina na kojima se možete susresti sa poludivljim konjima. Oni su zaštitni znak ove planine. Konji na Stolovima su nekada bili domaće životinje koje su leti puštane na ispašu. Poslednjih nekoliko decenija su se postepeno osamostaljivali i već odavno se ni zimi ne vraćaju vlasnicima u štale.
Šumari kažu da su formirali krda koje predvodi nekoliko pastuva i znatno su se prilagodili životu u divljini. Uprkos tome što su neki konji ostarili i uginuli, krdo predvođeno legendarnim pastuvom Morom, u poslednje dve decenije postepeno se uvećalo na pedesetak konja.
Verovatno bi ih bilo i znatno više, da nije surovih planinskih uslova, naročito u zimskom periodu. Nepristupačni i često zavejani šumski putevi i staze onemogućavaju nekadašnje vlasnike i ostale ljubitelje da ih po snegu obiđu i donesu im hranu. Takođe mnoga nejaka ždrebad sama stradaju ili, još nedorasla, završe kao plen izgladenih vukova, a ponekad i bezobzirnih dvonožnih kradljivaca. Uprkos surovim planinskim uslovima, ljubitelji konja sa Stolova, trude se da omoguće njihov opstanak na ovoj planini.
Tradicija je da svake godine na Božić, članovi udruženja ljubitelja konja Stolovi, u čeze i fijakere upregnu nekoliko najpitomijih konja, uglavnom kobila, organizujući svečani defile ulicama Kraljeva.
![]()
Manifestacija „Narcisu u pohode”
Svake godine, jedne nedelje maja meseca, održava se tradicionalna manifestacija Narcisu u pohode. Ova manifestacija okuplja veliki broj planinara i ljubitelja prirode iz cele Srbije i zemalja u okruženju, a planina Stolovi se beli od mirisnih narcisa. „Narcisu u pohode” jedan je od najstarijih događaja ovog tipa u Srbiji, nastao 1956. godine.
Uspon prema Stolovima moguće je izvesti iz više pravaca: iz Kamenice, Žiče, Brezne, Dobrih strana i Magliča, ali start manifestacije uvek je iz sela Kamenica nadomak Kraljeva. Staza je duga 26 km, uz uspon od 1200 m i mnogo ovu stazu prelaze samo delimično.
Ranije je ova manifestacija bila poznata pod nazivom Berba narcisa, ali u međuvremenu podignuta je ekološka svest i u samom nazivu Narcisu u pohode i doneta je odluka od strane organizatora da se tokom manifestacije narcisi ne beru, pa je ona sada namenjena zaljubljenicima u ovaj cvet, prirodu i planinu Stolovi.
![]()
Tvrđava Maglič
Na Stolovima, u dolini Ibra, nalazi se Maglič jedno od najočuvanijih srednjovekovnih utvrđenja u Srbiji. Izgradnja utvrđenja tekla je paralelna sa jednim od mnogobrojnih obnova manastira Žiča u poslednjim godinama XIII veka.
Nije u potpunosti poznato ko su bili neimari, a ni ko je bio prvi gospodar. Ipak, smatra se da je utvrđenje najverovatnije podigao Uroš I posle mongolskih prodora, da bi sprečio prodor novih najezdi kroz Ibarsku klisuru, odnosno da bi zaštitio prilaz svojoj zadužbini Sopoćanima i manastiru Studenici sa te strane.
Takođe postoji legenda da ga je sazidala Irina Kantakuzin, žena despota Đurđa Brankovića, omražena i zato nazvana prokletom Jerinom. Međutim, stručnjaci tu legendu odbacuju, jer bi to značilo da je utvrđenje sagrađeno početkom XV veka. Ipak i danas se u narodu Maglič često naziva Jerinin grad.