Samoniklo cveće: Cvetna bašta bez puno muke

0

Mnoge vrste cveća se ne širi samostalno, ali određene vrste se lako šire i prave prirodnu cvetnu baštu obnavljajući se same svake godine, te ne morate da ih iznova i iznova sadite. Da biste kreirali samonikli cvetni vrt prevenstveno treba da koristite prave vrste cveća.

Postoje dve opcije za početak:

Možete da uzmete sadnice cveća iz rasadnika, posadite ih i pustite da se same rasađuju. Prednost sadnica je što ćete mnogo brže uživati u svom cvetnom vrtu. Druga opcija je da posadite seme na željeno područje.

Očistite postojeću vegetaciju i usitnite tlo pomoću lopate i grabulja. Seme posadite na razmacima koja su naznačena na pakovanjima, a možete da mešate i različite sorte cveća.  Zatim, sveme prekrijte zemljom do dubine koja je dupla u odnosu na prečnik semena i dobro zalijte sa vodom.

Seme prekrijte slamom, nikako nemojte suvom travom jer ona može da sadrži korov čije ćete seme na taj način da rasadite, a on će da se bori sa vašom primarnom biljkom za hranu i vodu. Nakon što seme isklija, uzmite malu motiku i uklonite sav neželjen korov koji se evetualno pojavio oko biljaka.

U nastavku je predlog samoniklog cveća koje je najlakše uzgajati. Da biste bili sigurni da će biljka sama da rasejava svoje seme, koristitite autohtone sorte biljaka. Hibridi ne mogu da se obnavljaju. Takođe, kada birate cveće važno je da odaberete ono koje može da izdrži zimu.

Određenim vrstama cveća je potrebna prolećna toplota za klijanje, a vole da pokažu svoju lepotu tokom leta.

Kadifica

Kadifica dolazi sa ružičasto, naranžastim i žutim cvetovima koji cvetaju u leto. Veoma je poznat cvet kod nas i mnogi je sade. Ona se odlično samorasađuje, a veoma je zahvalna za uzgoj i izuzetno otporna. Odlično se slaže sa dinjom u bašti jer utiče na smanjenje nematoda koji napadaju koren dinje.

Cinija
Dolazi u raznim toplim bojama, izuzetno je otporna i jednostavna za uzgoj. Ne treba joj puno nege, možete da je đubrite, a i ne morate. Cveta od juna do prvih mrazeva.

Dragoljub

Dragoljub je biljka poput vinove loze sa narandžastim cvetovima. Odličan je saveznik u povrtarstvu. Ukoliko ga posadite u bašti pored paradajza on će da privuče gusenice i lisne vaši i na taj način da spasi paradajz od ovih štetočina. Takođe, odličan je zaštitnik kupusa od gusenica leptira kupusara.

Uresnica ili Cosmos
Ovo je biljka koju jednostavno morate imati u svom dvorištu. Kada je jednom posadite na proleće to je to. Ona se sama rasejava u jesen, a u proleće kreće sa rastom. Grmolika je i može da naraste preko 1,5 metar. Cveta sa velikim cvetovima sve do mraza, a traži dosta sunca. Odlično podnosi sušu. Cveta u nijansama od bele do tamno crvene.

Kleoma ili paukov cvet
Ova biljka ima neobične ružičaste i bele cvetove. U pitanju je nesvakidašnja cvetnica sa vrlo egzotičnim izgledom. Zbog svoje velike visine odlična je kao pozadinska biljka. Cveta u leto. Pojedini baštovani kažu da je nije lako odgajiti iz semena, pa se preporučuje da kupite sadnice.

Jesenja sadnja samoniklog cveća

Kalifornijski mak

Grmolika je biljka koja može da naraste u visinu preko 60 cm. Cveta u različitim bojama od bele preko žute i narandžaste do crvene. Voli sunce, a dobro podnosi sušu. Počinje da niče rano u proleće.

Loburija

Zovu je još i snežak ili medeni cvet. Veoma je dekorativna i izrazito otporna. Raste kao žbun visine 10-15 cm. Cvetovi su sitni, veoma brojni, a mogu biti bele, ljubičaste, crvene i roze boje. Izuzetno je prijatnog mirisa, a cveta od maja do jesenjih mrazeva.  

Nezaboravak

Ovaj cvet još zovu i potočnica i može se naći u prirodi, a ima jako lep cvet plave boje. Može da poraste do 40 cm. Voli polusenku i vlažno zemljište.

Briga za samoniklo cveće

Osim uklanjanja korova i zalivanje u vreme velikih suša, ovim biljkama nije potrebno ništa više. Jedina stvar koju ne treba da radite to je da im odsecati glave sa semenom, inače vaš samoodrživi cvetni vrt gubi poentu.

Pustite cveće da samo baci svoje seme u zemlju. To će omogućiti da naredne godine imate ponovo svoj cvetni vrt, a da niste posadili ni jedan novi cvet.

Izvor: agromedia.rs

Komentari
Ucitavanje...