Nobelove nagrade za Hemiju i Fiziku
Nobelova nagrada je internacionalna nagrada, koju godišnje dodeljuju švedske i norveške institucije, kao znak priznanja za akademska, kulturna, i/ili naučna dostignuća. Po želji švedskog naučnika i pronalazača Alfreda Nobela, ova nagrada je ustanovljena 1895. godine. Prvi put je dodeljena 1901. godine i to iz oblasti hemije, književnosti, mira, fizike, psihologije i medicine.
Nobelova nagrada je internacionalna nagrada, koju godišnje dodeljuju švedske i norveške institucije, kao znak priznanja za akademska, kulturna, i/ili naučna dostignuća. Po želji švedskog naučnika i pronalazača Alfreda Nobela, ova nagrada je ustanovljena 1895. godine.
Prvi put je dodeljena 1901. godine i to iz oblasti hemije, književnosti, mira, fizike, psihologije i medicine.
Kao i svake godine, prvog utorka u oktobru oko podne objavljena su imena dobitnika nagrade za fiziku.
Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku su Šukuro Manabe (Syukuro Manabe), Klaus Haselman (Klaus Hasselmann) i Đorđo Parizi (Giorgio Parisi).
Prvu polovinu nobelove nagrade podelili su Š. Manabe (Univerzitet u Prinsonu, SAD) i K. Haselman (Maks Plank Insitut za meteorologiju, Hamburg, Nemačka) za „fizičko modeliranje Zemljine klime, kvantifikovanje promenljivosti i pouzdano predviđanje globalnog zagrevanja“.
Drugu polovinu dobio je Đ. Parizi (Univerzitet Sapijenca, Rim, Italija) za „otkriće međusobne povezanosti poremećaja i fluktuacija u fizičkim sistemima od atomskih do planetarnih razmera”.
sa leva na desno: Šukuro Manabe, Klaus Haselman i Đorđo Parizi
(ilustracija: Niklas Elmehed © Nobel Prize Outreach)
Juče su proglašeni dobitnici Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju – Dejvid Džulijus i Ardem Pataputijan za njihovo otkriće receptora za temperaturu i dodir.
U nastavku dodela Nobelovih nagrada, Švedska kraljevska akademija je u sredu 06.10.2021. godine saopštila imena ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za hemiju. To su nemački naučnik Benjamin List (Benjamin List) i škotski naučnik Dejvid Mekmilan (David MacMillan). Njima je nagrada dodeljena „za razvoj asimetrične organokatalize“, koja predstavlja “novi i brilijantni alat za gradnju molekula”. “Primenom ovih reakcija, istraživači sada mogu da na efikasniji način konstruišu bilo šta, od novih farmaceutskih preparata do molekula koji hvataju svetlo u solarnim ćelijama”, navodi se u saopštenju.
Kataliza je proces usmeravanja i ubrzavanja hemijskih reakcija uz pomoć katalizatora koji iz hemijske reakcije izlaze nepromenjeni. U nauci se dugo verovalo da u načelu postoje samo dve vrste katalizatora, i to: metali i enzimi. Ovaj proces je veoma važan jer se neke reakcije zapravo nikada ne bi dogodile bez katalizatora. Međutim, Bendžamin List i Dejvid Mekmilan su 2000. godine, nezavisno jedan od drugog, razvili treću vrstu katalize nazvanu „asimetrična organokataliza“, zasnovanu na malim organskim molekulima.
List se zapravo bavio istraživanjima da li je ceo enzim potreban kao katalizator ili je dovoljan samo njegov deo, i eksperimenti koje je izveo uz pomoć aminokiseline prolin u potpunosti su potvrdili njegovu pretpostavku da odlično funkcioniše kao katalizator hemijskih reakcija, dok se Mekmilan najpre bavio metalima kao katalizatorima, ali pošto oni gube na kvalitetu pri vlažnim uslovima, odlučio je da stvori stabilniju vrstu katalizatora na bazi organskih molekula.
Sa pravom se ovo otkriće naziva i „genijalan alat za izgradnju molekula“ jer se uz pomoć njega lakše mogu sintetisati određeni oblici molekula, što će pomoći razvoj novih lekova. Takođe, i proces hemijske sinteze je učinio „zelenijim“.
Nagrada koja se dodeljuje duže od 100 godina vredna je 10 miliona švedskih kruna (989 hiljada evra).
Izvor: svetnauke.org