„Kada poznavaoci domaćeg fudbala nabrajaju najbolje jugoslovenske i srpske fudbalere, po običaju izgovaraju uvek istih deset, 20 imena… Nama je cilj da se posle našeg filma Najbolji golman na svetu ta lista promeni, i da njoj bude dodato još jedno ime, Petar Radenković“, kaže autorka dokumentarnog filma „Najbolji golman na svetu“, Katarina Sinđelić.
„Nama je želja da svi saznaju ko je i ko je nekada bio Radi, da to bude pitanje i u testu opšte kulture i da odgovor svima bude lak“, napominje Sinđelićeva, koju je Udruženje sportskih novinara Srbije dve godine za redom nagradilo priznanjem „Televizijski poduhvat godine“ za dokumentarne serijale – „Kako postati kraljica“ i „Veliki poduhvat – 100 godina vaterpola u Srbiji“.
Režiju ovog dokumentarnog filma potpisuje Vladimir Kurćubić, reditelj-između ostalih i priznatog, popularnog i nagrađivanog dokumentarca „250 stepenika“.
„Sve što bih vam sada rekao o filmu bilo bi otkrivanje sadržaja i svih uzbuđenja koje ovaj film donosi. Sačekaćemo da pogledate film i da doživite sve ono što smo mi, autorska ekipa, iskusili na ovom putovanju sa Petrom kroz njegov neverovatan život u poslednje četiri godine – ističe reditelj Kurćubić, popularni Joja.
Čitanje sinopsisa filma, kao i gledanje trejera, svakako otkriva da se u „Najboljem golmanu na svetu“ pojavljuju najveće zvezde nemačkog fudbala – Franc Bekenbauer, Sep Majer, Uve Zeler… Tu je i najpoznatiji svetski dirigent Zubin Mehta, kao i mnogo druga velika imena koja govore o Radenkoviću.
„Ponosni smo na sve sagovornike u ovom filmu. Zanimljivo je to da smo do njih relativno lako dolazili. Bilo je dovoljno da nabavimo njihov kontakt, pozovemo ih i kažemo da snimamo film o Radiju. Kao po dogovoru, svi do jednog su nam odmah odgovarali – Hoćemo da učestvujemo, dođite da me snimite…“, otkriva Joja.
„ Znate, snimanje ovog filma je bilo jako specifično, obojeno tom srećnom zvezdom koja je oduvek pratila Petra. Film se ponašao kao biće za sebe i nismo mogli da ga završimo dok sam film nije odlučio da je sada stvarno vreme za prikazivanje“ kaže uz osmeh Sinđelićeva.
Najveća zvezda ovog filma je svakako sam Petar Radenković.
„Upoznao sam Katarinu pre više od četiri godine kada me je intervjuisala za jedan serijal o fudbalu. Priznala mi je tada da je zatečena mojom biografijom i posle samo nekoliko dana od našeg prvog susreta pitala me je da li bih želeo da ona i njen tim naprave dokumentarni film o meni. U životu sam se uvek oslanjao na intuiciju, na instikt…Odmah sam rekao DA, iako su me pre toga kontaktirale i neke druge produkcije kojima sam govorio NE, osetio sam da je to ta ekipa, moja ekipa – poručuje ovaj neverovatni 88-godišnjak.
Premijera dokumentarnog filma „Najbolji golman na svetu“ zakazana je za 28. septembar u MTS dvorani (20.00h).
Sinopsis:
Najbolji golman na svetu je neispričana priča o Petru Radenkoviću – Radiju koji je dostigao status fudbalske legende u Nemačkoj 60-ih braneći za fudbalski klub Minhen 1860. a u rodnoj zemlji ostao potpuno nepoznat. Popularnost i uticaj koju je u Nemačkoj ostvario nestvarna je u odnosu na Radenkovićevu anonimnost u sopstvenoj domovini. Šta se desilo? Kako smo izgubili Radija, superheroja? Priča prati njegove početke kada je sasvim slučajno postao golman, gotovo po naredbi nadređenih iz kluba, uprkos tome što je on mislio da je najbolji na poziciji halfa. Zatim, kako je i zbog čega je odlučio da postane jugoslovenski fudbalski disident i prvi fudbalski gastarbajter u Nemačkoj i na koje je sve načine uticao na nemački fudbal i nemačko društvo tog vremena, i to ne samo kao golman već kao harizmatična osoba po ugledu na Muhameda Alija. Postao je neizbrisivi deo nemačke pop kulture.
Postao je prva super zvezda novoosnovane Bundeslige. Za Nemačku koja se još uvek oporavljala od posledica rata, Radi, kako su ga zvali saigrači i navijači, je predstavljao neku vrstu superheroja koji je sebi na terenu dopuštao stvari koje se do tada jednostavno nisu radile. Istrčavao je van šesnaesterca, nameštao i komandovao odbrambenim igračima, a na jednoj od utakmica bio je čak i strelac. Njegova istrčavanja iz kaznenog prostora nisu bila samo fudbalska inovativnost, ona su vremenom postala i neka vrsta metafore za njegov život u kom se uvek trudio da pruži više od onoga što se od njega očekuje.
Od prvog dana kada je počeo da igra za tim Minhena 1860, taj klub u razmaku od pet godina postaje najtrofejniji klub Nemačke, a Radi simbol uspeha i napretka kluba. Obožavaoci su ga saletali sa svih strana, a on se fotografisao sa njima i davao autograme kao da je pop-zvezda. Snimio je pesmu „Bin I Radi bin I Koing“ (Ja sam Radi, ja sam kralj) koja u rekordnom roku postaje hit. Prodaje se u milionskom tiražu.
Na talasu ogromne popularnosti Radi shvata da postoje i druge oblasti koje su jednako unosne kao i druga najvažnija stvar na svetu. Počinje sa proizvodnjom golmanskih rukavica. Uvozna šljivovica – RADI – počinje da se prodaje pod njegovim imenom. Modna linija muških pantalona sa njegovim imenom postaje brend koji nosi svaki drugi stanovnik Bavarske. Časopis Bravo 1967. godine pravi anketu sa mladim Nemcima – Ko vam je idol?
Prvo mesto zauzima Vinetu, drugo Kenedi, a treće – Petar Radenković. Radi istovremeno unosi modu, hrabrost, slobodu i zrnce ludila u sivilo pokorene, ponižene, potučene Nemačke. Istovremeno, pruža i veliku podršku prvoj generaciji jugoslovenskih gastarbajtera koji postaju njegovi najverniji fanovi. Među njegovim prijateljima su legende fudbala Bekenbauer, Uve Zeler, Sep Mejer, a među fanovima koji o njemu govore kao o super heroju su i Hulio Iglesias, Verner Hercog, Vim Venders, Zubin Mehta, pa čak i Angela Merkel.
Nakonpovlačenja iz sporta, Petar se u poznijim godinama vraća u Beograd. Dok se nemački ljubitelji sporta sećaju njegovog imena i svega što je tokom svoje bogate karijere uradio, on u potpunosti prihvata beogradsku anonimnost. Šeta ulicama glavnog grada a niko ga ne zaustavlja.
Ljudi prolaze pored njega i ne znajući da je u pitanju Petar Radenković Radi, superheroj i golmanski kralj.
Vidimo se u bioskopu.