Da li ste znali zašto se kaze…
Sizifov posao
Izraz Sizifov posao upotrebljava se u značenju „neprekidan, zamoran i besplodan (uzaludan) rad bez svrhe i cilja”. Prema grčkoj mitologiji, Sizif je bio vladar Epira u Argolidi i osnivač grada Korinta. Bio je poznat kao najmudriji, najlukaviji i najpokvareniji smrtnik stare Grčke. Priča o njegovoj podmuklosti i basnoslovnom bogatstvu širila se nadaleko. Kao sin boga Eola, gospodara svih vetrova, znao je božanske tajne, ali ih u svojoj oholosti nije hteo ili nije mogao čuvati. Tako je jednom prilikom Asopu, ocu lepe Egine, koju je ugrabio Zevs, otkrio ime otimača i time na sebe navukao gnev vrhovnog boga i gospodara svih ljudi. Zevs je poslao boga smrti Tanatosa da odvede Sizifa u carstvo mrtvih. Ali lukavi Sizif, osetivši da mu se približava smrt, na prevaru uhvati Tanatosa, zarobi ga i okuje. Iza toga nastala je prava pometnja: ljudi su prestali umirati i tako je poremećena ravnoteža i sklad u prirodi. Da bi svet spasao te nevolje i kaznio neposlušnog Sizifa, Zevs naredi bogu rata Aresu da ga uhvati. Ovaj to i učini, oslobodi Tanatosa, koji onda Sizifa odvuče u podzemni svet. Ali i tu lukavi Sizif ponovo nadmudri bogove.
Pošto su gospodari podzemlja, Had i njegova žena Persefona, uzalud čekali da im Sizifova žena povodom njegove smrti prinese žrtvu, Sizif pristupi Hadovom prestolu i reče: „O gospodaru duša umrlih, veliki Hade! Ti si po moći ravan Zevsu! Pusti me na svetu zemlju, ja ću narediti svojoj ženi da ti prinese bogate žrtve, pa ću se zatim vratiti u carstvo senki.” Had nije ni slutio da se Sizif pre smrti dogovorio sa ženom da ne prinosi žrtvu povodom njegove smrti kako bi mogao imati izgovor da se vrati. Verujući u Sizifovo obećanje, Had ga pusti da se vrati među žive. A on, umesto da učini ono što je obećao, nastavi da živi na zemlji i da uživa u svom raskošnom dvorcu, likujući što je jedini od smrtnika uspeo da nadmudri bogove. Na to se Had rasrdi, pošalje Tanatosa na zemlju da Sizifu iščupa dušu i vrati je u mračno carstvo mrtvih. Tu je njegova duša ostala zauvek.
Zbog svog lukavstva, pokvarenosti, obmana i podvala koje je činio ljudima i bogovima, Sizif je osuđen na tešku kaznu – da uz strmu planinsku liticu večno gura ogroman kamen, kako bi ga postavio na vrh planine. Taman kad dođe do vrha, kad mu se učini da je stigao do cilja, kamen mu izmakne iz ruku i uz tresak se stropošta do samog podnožja. On se ponovo prihvata posla i tako večno kotrlja kamen uzbrdo, bez nade da će ikada doći do cilja – na vrh planine.
Iz tog mita proizašao je izraz Sizifov posao, koji, kako je već rečeno, znači: „zamoran i besplodan, težak i uzaludan rad bez smisla i svrhe”. Na kraju, treba reći da postoji i izraz Sizifov kompleks. To je „naziv za osećaj straha od eventualnog neuspeha upravo u času kad treba postići određeni cilj”.
Punom parom
Izraz punom parom potiče iz sveta saobraćajne tehnike, a upotrebljava se u značenju: „svom/punom brzinom, što brže može”, ili „vrlo živo, svom snagom, svim silama”. Taj izraz nastao je ranije, verovatno još u XIX veku, kada je došlo do razvoja prevoznih sredstava na parni pogon. Prvi brod na parni pogon (parobrod), naime, izrađen je još 1803, a prva parna lokomotiva (parnjača) 1829, dok se automobili na benzinski pogon pojavljuju gotovo šest decenija nakon toga – 1886. godine, kada je Nemac Karl Benc konstruisao prvu trokolicu sa benzinskim motorom. Kao jedan od starijih, a uz to ustaljen i u standardnoj jezičkoj praksi, frazem punom parom zabeležen je i u Matičinom rečniku savremenog književnog jezika. Tu se među izrazima pod rečju para nalazi i punom, svom parom.
Nastanak frazema punom parom nije teško objasniti. Poznato je da vozila na parni pogon postižu maksimalnu brzinu puštanjem sve, pune pare. Otuda onda i prvo značenje tog frazema navedeno u Rečniku Matice srpske: „a) svom, punom brzinom (obično o vozu, parobrodu)”, sa primerom: „Otisnemo se punom parom u pravcu kita”. Iz toga se potom razvilo i drugo, preneseno značenje: „b) vrlo živo, svom snagom, svim silama”. Tako se taj frazem danas upotrebljava i u slučajevima kad o pari u pravom smislu reči ne može biti ni govora, kao u primerima: „Zaigrali smo punom parom” (RMS), ili: „Radili smo (učili, pripremali se za ispit) punom parom”.
Krokodilske suze
To je frazem koji znači lažno sažaljenje, lažno saosećanje, krajnje licemerje. Za čoveka koji se pretvara da je ojađen i ožalošćen zbog nečije nesreće, a u stvari se potajno tome raduje, koji javno oplakuje žrtvu vlastitog nasilja ili spletke, kaže se da lije (ili roni) krokodilske suze. Postoje mnogobrojne životne situacije na koje se odnosi taj izraz, jer ljudi često, umesto stvarnog sažaljenja i pomoći onima koji su u nevolji, bezdušno i pretvorno liju krokodilske suze. Potrebno je kazati nekoliko reči o tome kako je nastao taj neobični izraz.
Krokodil je strašna zver, krvoločna i bezdušna, pa je čudno da može uopšte da plače, a kamoli da nekoga žali, makar i uz pretvaranje. Zato je, na prvi pogled, teško shvatiti kako su, onda, lažne suze povezane upravo sa krokodilom. Međutim, razloga za to ima. Krokodil zaista ponekad plače, ali ne od tuge i žalosti, već zato što su mu suzne i pljuvačne žlezde u tesnoj vezi, pa kad proždire plen, refleksno suzi, pušta krupne suze. Narodi koji žive u krajevima gde ima krokodila zapazili su tu pojavu, pa su počeli verovati da krokodili oplakuju svoje žrtve. Otuda, onda, i izraz krokodilske suze, sa značenjem: „lažne suze”, „lažno sažaljenje”.
Pored krokodilskih suza postoji i izraz krokodilski smeh, sa značenjem: „lažan, neiskren smeh”. U Rečniku Matice srpske zabeležen je ovaj primer: „Čim ostadosmo sami, ona prsnu u svoj krokodilski smeh…” Lako je objasniti kako je nastao taj izraz. Pošto su krokodilske suze – „lažne suze”, pridev krokodilski dobio je značenje – „lažan”, pa je tako, onda, i lažni smeh postao – krokodilski smeh.
Izvor: opsteobrazovanje.in.rs