Zanimljive činjenice o puževima

Pročitajte zanimljivosti i zanimljive činjenice o puževima – sinonimu za sporost.

Prva asocijacija na puža jeste sporo kretanje, ali i pokretna kućica. Oni funkcionišu tokom noći, dok se preko dana kriju. Puževe možete naći na vlažnim i suvim mestima.

Zanimljivosti o puževima
1. Pipci ili rogovi su vrlo važni za puža. Na njima se nalaze puževe oči. Donji pipci su čulo dodira i mirisa.

2. Većina baštovana uklanja puževe na razne načine; ručno ili pesticidima, međutim, najnovija istraživanja su pokazala, da je dovoljno da ih sklonite samo 20-ak metara od svoje bašte i oni se neće vaćati.

3. Koliko će neki puž živeti, zavisi od toga kojoj vrsti pripada i na kakvom području živi. Neki žive samo pet godina, a neki, uz malo sreće, čak 25.

4. Potrebno je istaknuti da puževi pripadaju životinjskom podrazredu mekušaca po imenu gastropodi, a taj naziv potiče od kombinacije grčkih reči gaster (želudac) i podos (stopalo). Gastropodi su, nakon buba, životinje sa možda najviše raznih sorti na našoj planeti. Do sad je poznato oko 85 000 različitih vrsta gastropoda, a procenjuje se da ih u prirodi sveukupno može biti i oko 240 000 vrsta.

5. Karakteristični su po zubićima koji su raspoređeni po jeziku, a usta su im smeštena na stomaku. Na čuvenim rogovima nalaze im se oči. Ovi rogovi ili pipci izuzetno su važni za puža, dok donji pipci predstavljaju njihovo čulo mirisa i čulo dodira.

6. Puž ima zube i to mnogo, samo što su raspoređeni na jeziku. Pomerajući jezik napred-nazad, on melje svoju hranu – lišće i plodove biljaka.

7. Ne postoje puževi i pužice. Svaki puž je istovremeno i mužjak i ženka. Većina puževa polaže jaja. Puž snese jaja u junu, a posle tri nedelje izlegu se mali. Postoje i neke vrste puževa koje rađaju žive mladunce.

8. Možda ne izgleda tako, ali obični baštenski puž ima zube – i to oko 14 000!

9. Iako se čini da puževi samo klize na jednom stopalu, taj jedan mišić u stvari se ponaša kao ljudske noge i omogućuje im da se hvataju i odguruju od zemlje.

10. U prirodi postoje kopneni i morski puževi. Shodno tome, neke vrste puževa dišu pomoću pluća, a druge putem škrga, iznenađujuće je da njihova raspodela u prirodi nije striktna, jer se i na kopnu može naći neke vrste puževa sa škrgama, dok se i u moru može naći puževe s plućima.

11. Puž ispušta sluz u toku kretanja, kako bi lagano klizio, a ujedno i kao vid zaštite od povreda.

12. Postoje dve vrste puževa, prva grupa ima zaštitni plašt u obliku ljušture koji štiti njihovo meko telo – kućicu a druga grupa su puževi golaći, čija je zaštitna opna samo mekani plašt. Šare i boje kućice se uklapaju sa bojama okoline. Zimi se puž uvlači u kućicu i spava. Svoj ulaz zatvori pljuvačkom koja se stvrdne i liči na poklopac. Kućice su različitog oblika i veličine, a nastaju od sekreta koje luče puževi. Na taj način stvara se spirala, kako puževi rastu.

13. Većina morskih puževa je otrovna, a većina kopnenih nije. Ukoliko se ne osećate dobro nakon što ste pojeli kopnenog puža, to je verovatno jer ga niste pravilno pripremili. Neki od morskih puževa spadaju u najotrovnije životinje na svetu.

14. Usprkos ‘brzoj traci’ koju imaju na raspolaganju, puževi su među najsporijim životinjama na planetu. U sat vremena mogu proći 45 metara, odnosno 1.3 centimetara u sekundi.

15. Krvotok puževa takođe je specifičan. Njihova krv zapravo u jednom trenu izlazi iz žila i razliva se unutrašnjošću njihovih tela, između organa, koji tada direktno preuzimaju neke materije iz krvi koja ih okružuje.

16. U Africi se mogu naći i džinovski puževi. Postoje vrste koje su izuzetno otrovne poput Konusnog puža. Ovo stvorenje spada u grupu najsmrtonosnijih na svetu.

17. Puž može grickati otrovnu pečurku i neće se otrovati.

18. Sluz služi da se podmaže podloga kojom se kreće puž, i time smanji trenje da bi olakšao sebi. S obzirom da je to slučaj, neretko se dešava da puž koristi trag sluzi koji je već ostavio neki drugi puž koji je prolazio tuda.

19. Puževa sluz se jede. Da, dobro ste pročitali, slinavi trag puža može se i jesti, a najnovija istraživanja kažu da se sluz može koristiti za liječenje čira na želucu.

20. Puževi su dvospolci, ili tzv. hermafroditi, što znači da svaki puž ima i muške i ženske polne organe koje koristi prema potrebi. Od čula, kod većine vrsta puževa najrazvijeniji je njuh i opip (dodir), dok su neke vrste puževa u potpunosti slepe.

21. Ljudi koriste puževe u ishrani, uglavnom meso vinogradarskih ili morskih puževa.

22. Puževi mogu živeti u rekama i morima.

23. Oči, među decom poznate kao rogovi, pužu ne služe baš mnogo jer je puž gotovo slep. Uopšte nema nikakve mehanizme da bi hvatao zvuk, tako da se oslanja najviše i jedino na njuh, koji je veoma izražen i može da oseti hranu na razdaljini od par metara, što je za životinju njegovih dimenzija zaista fascinantno.

24. Labradori – novi neprijatelj. Gigantski afrički puževi postali su veliki problem na Floridi, a otkriveno je kako su za njihovo detektovanje izvrsni labradori. U akciji istrebljenja uhvaćeno je čak 128 hiljada puževa. Na Floridi kažu kako će četveronožnu tehnologiju vrlo brzo uvesti u program za uništavanje puževa.

25. Najveća vrsta kopnenih puževa nosi naziv Achatina, a popularno se zovu i divovski afrički puževi. Oni izrastaju do dužine od 38 centimetara i težine od 1 kilograma. Ali, to nije ništa prema najvećoj vrsti pomorskih puževa koja se zove Syrinx aruanus. Puževi te vrste izrastaju do dužine od 90 centimetara, a mogu težiti i do neverovatnih 18 kilograma!

26. Neke vrste puževa, kao na primer ostrugino svrdlo, hrane se životinjskom hranom.

27. Fascinantno je istaknuti i da pužev organizam nije sposoban svariti pigmente boja iz papira i kartona, pa će njihov izmet nakon takve vrste obroka biti obojen.

28. Drozd je ptica koja se hrani puževima razbijajući njihove kućice o kamen.

Izvor: Opusteno.rs