Svetski dan posvećen osobama sa Daunovim sindromom

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom ustanovljen je 2006. godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan jer je u osnovi te bolesti prisutnost 3 umesto 2 hromozoma, na 21. hromozomskom paru. Daunov sindrom je genetski poremećaj koji je dobio ime podoktoru Džon Lengdonu Daunu, koji ga je kao posebno stanje otkrio 1866. godine.

Hromozomske aberacije mogu biti uzročnik različitih kliničkih sindroma. Nastanak Daunovog sindroma najčešće je uzrokovan trizomijom dvadeset prvog hromozomskog para (95 odsto). U prenatalnom periodu, kombinacijom neinvazivnih testova identifikuju se trudnice kod kojih postoji povećana mogućnost za rađanje deteta sa Daunovim sindromom, da bi se daljim ispitivanjima (aminocentezom, biopsijom horionskih resica…) utvrdilo da li je došlo do hromozomskih aberacija u ćelijama ploda.

Način na koji je dete prihvaćeno u porodičnom krugu, pozitivno utiče na razvoj komunikacije, usvajanje dnevnih životnih veština i uspešnije uklapanje u socijalno okruženje. Podrška šire društvene zajednice neophodna je kako bi se ovakvom detetu omogućilo da socijalne interakcije ostvari i van porodičnog kruga.

Svaka ličnost deteta je drugačija, pa je veoma važno ne stvarati stereotipe o osobama koje imaju Daunov sindrom. Ljudi koji imaju ovaj sindrom teže ka toploj, ljubaznoj, veseloj ličnosti, uprkos stalnim izmenama na njihovim licima. 

Ljudi širom sveta danas će nositi šarene ili različite čarape u znak podrške osobama s Daunovim sindromom.  Simbol tog dana su i šarene ili različite čarape. Šarenim čarapama pokazuje se podrška borbi osoba s Daunovim sindromom da se integrišu u društvo.