Danas se obeležava Svetski dan leptira. Ovi nežni insekti oduševljavaju svojim zanimljivim izgledom i jedinstvenim šarama na krilima.
Ovom redu pod nazivom Lepidoptera pripada oko 150.000 vrsta i jedni su od mnogobrojnijih insekata. Leptiri prolaze punu metamorfozu i razvijaju se tako što odrasla jedinka polaže jaja na biljku koja će biti domaćin, a iz njih se razvija larva (gusenica). Gusenica puzi i hrani se lišćem biljke koja joj je domaćin, dok ima vrsta koje se hrane i vašima. 
Kada dostigne određenu veličinu, gusenica počinje da “prede” svileni konac kojim se obmota i tako nastaje stupanj lutke. Na kraju se koža lutke cepa, a iz nje izlazi leptir.
Leptir poseduje dva para krlila koja su prekrivena ljuspicama, one su tesno zalepljene jedna za drugu. Njihova krila su prozirna, sadrže proteine koji su zaslužni za boju krila, a kako leptiri stare krila im postaju prozirna.
Ovi insekti lete brzinom od 20 kilometara na čas. Najveći leptir na svetu “ornithoptera alexandrae“ ima raspon krila do 25 centimetara, dok najmanji leptir na svetu “brephidium exilis“ ima raspon krila svega oko 2,5 centimetara.
Leptiri vide tri boje: zelenu, žutu i crvenu i prosečno žive dve nedelje.
Kako se nalaze u dnu lanca ishrane leptiri su veoma ugroženi. Zato koriste svoje jarke boje i na taj način plaše druge životinje i insekte.
Ovo su veoma nežna stvorenja, zato treba paziti na njih.
U našoj zemlji postoji 200 vrsta ovih insekata, najzastupljeniji su Limunovac, Čkaljevac, Veliki kupusar, Šafranovac, a najpoznatiji je Lastin repak.
Apolonov leptir je zaštićena vrsta, veoma je osetljiv na vremenske promene i samo srećnici uspevaju da ga vide, jer se zaista retko sreće u prirodi i zbog toga spada u ugrožene vrste.
Neki od najboljih načina da privučete leptire u baštu je da posadite cveće u raznim bojama ili da zgnječite voće i ostavite ih po drveću, kamenju i drugim površinama i bićete “preplavljeni” ovim divnim stvorenjima.
Izvor: energetskiportal.rs