Šta je i čemu služi mesečeva iluzija

Mesečeva iluzija – fenomen koji smo sigurno svi iskusili barem jednom u životu, samo verovatno nismo bili svesni da je to iluzija kojom nas naša čula prilagođavaju onome što opažamo u svetu koji nas okružuje, niti na koji način ona funkcioniše.

Mesečeva iluzija je pojava da mesec izgleda veći na horizontu nego što nam se čini kada je u zenitu. Pre svega, da li je zaista tako? Kao što sama reč iluzija sugeriše Mesec je uvek jednake veličine koja se, naravno, ne može izmeniti. Naše opažanje je ono što se menja. Zašto je to tako?

Vekovima unazad postoje određene teorije koje su nastajale u pokušaju da se ovaj fenomen što bolje pojasni, a među njima jedna od najpopularnijih je ona koja sugeriše da mi živimo u zakrivljenom prostoru. Naime, u školi nam matematička lekcija govori da se prostor u kom se svakodnevno krećemo predstavlja linijama i pravim uglovima, kao prostor u kom se dve paralelne linije seku u jednoj tački negde u beskonačnosti. Ali kada bi zaista bilo tako, zar ne bi trebalo da ga upravo tako i opažamo? Da li to onda znači da nas naša čula varaju?

Odgovor na ovo pitanje bi takođe bio – ne. Mesečeva iluzija nije nikakva greška u sistemu našeg opažanja, barem ne ona koja je bez razloga preživela čitavu evoluciju. Istraživanja su pokazala da mi nebeski svod opažamo kao spušteniji nego što on u prirodi jeste. Jedno od mogućih objašnjenja je da, kada nešto percipiramo, slika koja padne na mrežnjaču je dvodimenzionalna, dok mi svet opažamo u tri dimenzije. U tome nam pomažu znaci dubine, koji daju predstavu o prostoru i njegovom rasporedu, ali nekada stvaraju i iluzije. Pored toga, na naš doživljaj prostora utiču i informacije koje dobijamo iz mišića i centra za ravnotežu.

Sa druge strane, ponekad je logično da ono što nam je bliže doživljavamo kao veće, a ono što je dalje nam se čini manje, što nas dovodi do još jednog mogućeg pojašnjenja Mesečeve iluzije. To bi bila adaptivnost.

Čovek je oduvek bio prinuđen da se u prirodi prilagođava kako bi opstao, a sa opstankom je povezana i količina napora koji je on ulagao u izvršenje određenih akcija. Napor ima veoma veze sa našom percepcijom prostora – ako nešto vidimo kao bliže, logično je da ćemo uložiti manje napora da do toga dođemo nego onda kada ga opažamo kao udaljenije.

Mesečeva iluzija fenomen je koji se može iskusiti bilo kada i bilo gde. Najjednostavniji način je da pokušate da uhvatite Mesec između zgrada kada je na horizontu i onda ga uporedite sa svojim opažajem kada je visoko na nebu i videćete da razlika nije neznatna.

Izvor: opusteno.rs