Šangaj – grad sa najviše nebodera

Pre 40 godina bio je maleno ribarsko mesto, a danas je jedan od tehnoloških divova.

Kad se putnik približava kineskom gradu Šendženu, ima utisak da izdaleka gleda u zid nebodera. Ovaj grad za samo 40 godina izrastao je od malenog ribarskog naselja u financijsko i tehnološko središte sa 12 miliona stanovnika. I taj grad je, kao i toliki drugi u Kini, lud za neboderima. Od 128 zgrada viših od 200 metara, izgrađenih u svetu u proteklih godinu dana, u Kini ih se nalazi 70 posto.

Samo u Šendženu njih 11, više nego u celom SAD-u i skoro dvaput više nego u sledećem kineskom gradu, tačnije nego u Chongqingu i u Guangzhou u Kini, odnosno Goyangu u Južnoj Koreji sa po šest nebodera te visine. Sve je počelo 1980. kada je kineski reformistički vođa Deng Xiaoping proglasio da se površine pod farmama uz granicu sa Hong Kongom imaju prevoriti u tzv. Posebnu ekonomku zonu.

To je značilo da će se tamo poslovati tržišno slobodnije nego u ostatku zemlje i investitori iz Hong Konga i i ostalih gradova naprosto su pohrlili. Urbanisti su od početka odlučili da će se u Šendženu nabacivati neboderima. Za CNN je Juan Du sa univerziteta u Hong Kongu rekao da su neboderi deo DNK Šendženaa: “Tu su neboderi naprosto deo slike grada. Od sredine 80-ih do ranih 90-ih izgradio je više visokih zgrada nego bilo koji grad u Kini.”

Šendžen se često naziva “kineskom silikonskom dolinom”, jer se tamo smestilo mnoštvo megakorporacija, poput Tencenta, a pored toga još i mreža malih kompanija. Ulogu je igralo i to što je Šendžen smešten u uskoj pruzi ravnog terena između planina i granice sa Hong Kongom. Osim zgrada, tamo su izgradili i mrežu brzih železnica i podzemne, pa grad ne pokazuje nikakve znakove posustajanja. U tom gradu, povrh već postojećih 49 nebodera viših od 200 metara, u gradnji ih je još 48.

Samo, i tu postoji kvaka. Šendžen raste i cvata, a u drugim velikim gradovima Kine sve su češće prazne kancelarije, pa analitičari tržišta nekretnina smatraju da se Kina preračunala, da je upala u preizgrađenost. Krajem prošle godine praznih poslovnih zgrada u Pekingu bilo je osam posto. Do kraja 2019. smatra se da će to biti već 13 posto. Najviša zgrada u Kini, Shanghai Tower, visok 632 metra, uglavnom je prazan još od završetka 2015. Širom Kine trka u vis dovela je do pojave predimenzioniranih zgrada.

Zifeng Tower u Nanjingu dvaput je viši od sledeće najviše zgrade. Gradi se i tamo gde nema nikakvog opravdanja. Celi gradovi su iznikli na mestima poput Ordosa, usamljenog naselja u Pustinji Gobi, da bi onda godinama zjapili prazni. Tianjin je izgradio tri središnja poslovna distrikta krcata neboderima, od kojih je jedan oblikovan prema Manhattanu. Pojedine medijske analize koriste “neboderski indeks”, što je ideja Andrewa Lawrencea iz 1999. prema kojem je uzlet investicija u nebodere predznak skore recesije.

Ali, u slučaju Šendžena, to je po svoj prilici znak naprosto ekonomske eksplozije. U tom gradu je BDP po stanovniku viši nego igde u Kini i nekretninama cena stalno raste. Prošle godine tu su se prodavali najskuplji stanovi u Kini, prosečno za po 6500 dolara po metru kvadratnom, a ništa drugačije nije ni po pitanju poslovnih prostora. Tu se nalazi i četvrta najviša zgrada na svetu, 600 metara visok Finansijski centar Ping An.

Ipak, David Ji iz konsultantske kompanije Knight Frank kaže da “građevine u Šendženu čak ne pokazuju trend tolikog rasta u visinu kao na primer u Šangaju i drugim gradovima”. Drugim rečima, taj grad nebodere gradi punom parom, ali ne tek zato da bi se neko sa njima reklamirao. Urbanistički planeri u Šendženu ne tolerišu prazne zgrade, nego zaokružuju kompletan gradski izgled.

Hongkonški arhitekta Stefan Krummeck sa svojom kompanijom TSP Farrells izgradio je 442 metra visok neoder, drugi najveći u Šendžen. “U gradnji tako daleko u visinu uvek postoji određeni ego-trip, ali Šendžen je po pravilu održiv. Neboderi su umereni. Super-velikih građevina je samo nekoliko, a i one se jako dobro uklapaju među ostale.”

Izvor: express.hr