Dom kulture „Studentski grad“
13.februar, Mala sala u 19.00
Mićunov ćošak
Psihodelični soul se ponekad naziva i black rock, pa je jasno ko je glavni preteča. Crnog čoveka u blaženoj hipi odeći sa gitarom njegovi su odbacili a odmah prihvatila britanska rok publika; kasnije je sa Band of Gypsys napravio nekoliko stvari koje su vrhunac podžanra. Rodonačelnici su ipak stasali u klimi leta ljubavi u San Francisku. Sly and the Family Stone su bili utopija koja živi i diše: rasno integrisani bend koji svira pred mešovitom publikom integrisanu muziku – spoj roka, soula, R’n’B, fanka i popa, s odjekom džeza u linijama duvača i du vapa u začuđujućim vokalnim harmonijama.
Najlepše je bilo to što je ovaj lucidan spoj isijavao spontanost i nehaj za čvrstu organizaciju i neodoljivu radost. I pre nego što je grupa napravila svoje velike pesme producent N. Vitfild se izborio za pravo da The Temptations povede novim pravcem. Usvojili su duh i zvuk (električnih gitara izmenjen va va pedalama) i kreirali niz klasika. Za njima su krenuli i drugi iz kuće Motaun, uključujući najveće (Supremes, M. Gej, S. Vonder). Uskoro je psihodelični soul pokrivao vrlo širok prostor, od spektakularne verzije War Edvina Stara do senzibilne Aht Uh Mi Hed Šugija Otisa.
Najdalje je otišao Džordž Klinton i njegovi Parliament su počeli u Motaunu, na tragu ranih The Temptations, ali su polse susreta sa MC5 i The Stooges pokupovali najjača pojačala i psihodeliji dali gargantuovsku dimenziju.
Izvor: DKSG