Dom kulture “Studentski grad”
sreda, 8. Maj
18.00, Velika sala
PREDAVANjE
PALIJATIVNA NEGA U HOLANDIJI – ULOGA PRIMARNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
Predavač: Isidora van der Voet (specijalista porodične medicine/ huisarts), Amsterdam, Holandija
Porodični lekar (huisarts) u Holandiji je omnipraktikus u punom smislu te reči. Predstavlja temelj ovdašnje moderne medicine i duboko je ukorenjen u društvu. Moja svekodnevna praksa podrazumeva kauzistiku od prenatalnog savetovanja do eutanazije. Kvalitetna palijativna nega integralni je deo primarne zdravstvene zaštite.
Kratko ću prikazati našu organizaciju i aktivnosti koje izvodimo u kućnim uslovima. Želela bih zainteresovati sve prisutne za ovu kompleksnu, praktičnu i plemenitu medicinu završne faze života, demistifikovati ili približiti neke ključne pojmove i ukazati na izuzetnu primenjivost njenih metoda u raznim okolnostima.
Na kraju, kao praktičar, nadam se da ću motivisati neke od zainteresovanih za akciju u vlastitom radnom okruženju. Najveći deo naših palijativnih bolesnika želi provesti zadnju životnu fazu kod kuće, u okruženju najbližih i potražiće pritom podršku svog kućnog lekara. Većina njih su onkološki pacijenti.
Kako bi prelaz sa akademskog interesa u praktični pristup bio što jednostavniji, odlučila sam se za pragmatičan koncept. U prezentaciji sam obradila najčešću simptomatologiju (npr. bol, zaduha, mučnina, strah), zahvate (medikamentozne i druge) i uobičajene protokole (palijativna sedacija, eutanazija). Prikazala sam ih pregledno, orjentisana na primenjivost u stvarnosti dnevne prakse. Tekst zato možete koristiti kao mali priručnik koji pokriva osnovne smernice i veštine potrebne za dobru palijativnu negu unutar porodične medicine.
19.30, Velika sala
TRIBINA
EUTANAZIJA – UBISTVO IZ MILOSRĐA: MEDICINSKI, PRAVNI I ETIČKI ASPEKTI
Učestvuju: Prof. dr Jovan Babić (Filozofski fakultet), prof. dr Slobodan Savić (Medicinski fakultet), prof. dr Violeta Beširević (Pravni fakultet) i Isidora Juriša (spec. dr med.)
Bilo da se definiše kao praksa izazivanja nečije smrti na po tu osobu što ugodniji ili bezbolniji način, bilo kao lako i blago umiranje, gašenje života bez samrtnih bolova, ublažavanje smrti tako što se osobi daju narkotička sredstva kako bi lekar ublažio umiranje a ne da bi ga ubrzao, ili na neki drugi način, eutanazija je jedna od najkontroverznijih tema današnjice.
Iako je nisu nazivali tako, smrt koja je preteča onoj koju danas nazivamo eutanazijom, poznavale su još najstarije ljudske zajednice koje su, vođene imperativom opstanka, takve pojedince usmrćivale. Prve brane ubistvu iz milosrđa postavilo je hrišćanstvo, a debata o opravdanosti i dopustivosti traje više od pet decenija, ali konsenzus o tom pitanju nije još postignut. Uprkos mnogobrojnim protivnicima legalizacije eutanazije danas, koji pored pozivanja na Hipokratovu zakletvu ukazuju i na moguće zloupotrebe i greške, kao i na mogućnost da se, imajući u vidu napredak medicine, pronađe lek i za najteže bolesti, lišenje života iz milosrđa i pomoć pri samoubistvu neke zemlje su već legalizovale.