Osnovne Škole u Srbiji, Prvi Deo

U okviru akcije podele knjiga Mali Princ, koji je organizovao Milinko Isaković 2013, ovekovečene su različite osnovne škole u srbiji. Pogledajte. Možda među njima pronađete vasšu.

0

OŠ „UJEDINJENE NACIJE“ CUKARICA – BEOGRAD

OŠ ,,Ujedinjene nacije” nalazi se u naselju Cerak Vinogradi u Beogradu, Borova br. 8. Počela je sa radom 1985. godine. Zgrada škole je moderno arhitektonsko zdanje sa 14 učionica, 17 kabineta, kabinetom za informatiku, multimedijalnom učionicom, bibliotekom, zubnom ordinacijom, svečanom salom, fiskulturnom salom sa tribinama, sportskim terenima za košarku, rukomet, fudbal i odbojku. Škola ima 12 letnjih učionica. U atrijumu škole postoji moderna botanička bašta sa preko 200 vrsta biljaka. Školsko dvorište koje se prostire na oko 2 hektara, čine dobro osmišljene i lepo uređene zelene površine. U poslednjih nekoliko godina zasađeno je oko dve stotine novih sadnica, a na površinama ispred učionica zasađeno je cveće. U školi rade 33 sekcije (15 u mlađim i 18 u starijim razredima). Preko 60% učenika svoja interesovanja zadovoljavaju kroz sadržaje dramske, literarne, likovne, recitatorske, sportske, ritmičke, tehničke i mnogih drugih sekcija. U školi postoji hor mladjih i starijih razreda kao i orkestar koji je već godinama najbolji u Gradu. U školu od poznatih su išli: Miloš Teodosić, Vlada Mandić, Mateja Kežman, Aleksandrov Nemanja.

 

OŠ “Dušan Jeković” – Užice

OŠ ,,Dušan Jerković’’-Užice Osnovna škola ,,Dušan Jerković’’ je savremeno opremljena škola, sa uređenim školskim prostorom koji čini 12 učionica razredne nastave, 10 specijalizovanih učionica, 5 kabineta, 2 učionice za predškolski uzrast, kabinet za decu ometenu u razvoju, atelje vizuelnih umetnosti, fiskulturna sala sa dve svlačionice, renovirana školska biblioteka, prostorije za pedagoga, školskog psihologa, direktora, sekretara, nastavnička kancelarija. Učionice su opremljene novim klupama i novim katedrama, a kabineti su upotpunjeni najnovijom opremom. Modernizaciji škole doprinosi i dobra opremljenost kabineta informatike, ali i stalno usavršavanje nastavnog kadra.

ОШ “Миодраг Миловановић Луне”

ОШ “Миодраг Миловановић Луне” – Рибашевина (Ужице), Издужена котлина око реке Лужнице, због чега је названа Лужничка долина (у средњем веку Лужничка Жупа) је простор на коме се налази наша школа. На том простору су смештена четири села: Луново Село, Каран, Рибашевина и Трнава. Положај Лужничке долине у смислу повезаности и удаљености од најближих градова је доста повољан јер је геометријски центар долине село Каран (где је смештена матична школа), скоро подједнако удаљен од Ужица, Пожеге и Косјерића – око 15км, и са тим градовима овај простор је повезан квалитетним путевима. Историја школства у овом крају је веома дуга. Везана је за једини преживели средњеевропски споменик у ужичком крају, каранску Белу цркву, која је представљала просветни центар. Први учитељ у Каран долази 1836. године, а школа непрекидно ради већ 144 године, тј. од 1868. године. Специфичност простора условио је да на малој међусобној удаљености настану четири школе – у сваком селу по једна, с тим што је у Трнави четворогодишња. Те школе један дужи период раде самостално, а 1978. године се интегришу под именом „Миодраг Миловановић Луне“ и тако функционишу и сада. Матична школа је у Карану, а остале три су издвојена одељења. Школске зграде у Карану и Рибашевини су идентичне, саграђене 1971. године по узору на тадашње шведске стандарде, док су зграде у Трнави и Луновом Селу старије. Генерално гледано, све школе имају довољно ученичког и кабинетског простора, асфалтиране спортске терене и велика школска дворишта пуна зеленила. Уз реализацију наставног плана и програма и свих других облика васпитно- -образовног рада школа се активно укључује у све културне манифестације које се одржавају у Лужничкој долини: Одзиви Пауну, Духовне вечери у каранској Белој цркви, Луновачка моба… У складу са Локалним акционим планом за младе и финансијску подршку Управе града Ужица, у селу Рибашевина организује се Омладински летњи камп.

ОШ “Миодраг Миловановић Луне” – Луново Село (Ужице), Издужена котлина око реке Лужнице, због чега је названа Лужничка долина (у средњем веку Лужничка Жупа) је простор на коме се налази наша школа. На том простору су смештена четири села: Луново Село, Каран, Рибашевина и Трнава. Положај Лужничке долине у смислу повезаности и удаљености од најближих градова је доста повољан јер је геометријски центар долине село Каран (где је смештена матична школа), скоро подједнако удаљен од Ужица, Пожеге и Косјерића – око 15км, и са тим градовима овај простор је повезан квалитетним путевима. Историја школства у овом крају је веома дуга. Везана је за једини преживели средњеевропски споменик у ужичком крају, каранску Белу цркву, која је представљала просветни центар. Први учитељ у Каран долази 1836. године, а школа непрекидно ради већ 144 године, тј. од 1868. године. Специфичност простора условио је да на малој међусобној удаљености настану четири школе – у сваком селу по једна, с тим што је у Трнави четворогодишња. Те школе један дужи период раде самостално, а 1978. године се интегришу под именом „Миодраг Миловановић Луне“ и тако функционишу и сада. Матична школа је у Карану, а остале три су издвојена одељења. Школске зграде у Карану и Рибашевини су идентичне, саграђене 1971. године по узору на тадашње шведске стандарде, док су зграде у Трнави и Луновом Селу старије. Генерално гледано, све школе имају довољно ученичког и кабинетског простора, асфалтиране спортске терене и велика школска дворишта пуна зеленила. Уз реализацију наставног плана и програма и свих других облика васпитно- -образовног рада школа се активно укључује у све културне манифестације које се одржавају у Лужничкој долини: Одзиви Пауну, Духовне вечери у каранској Белој цркви, Луновачка моба… У складу са Локалним акционим планом за младе и финансијску подршку Управе града Ужица, у селу Рибашевина организује се Омладински летњи камп.

ОШ “Миодраг Миловановић Луне” – Каран (Ужице)

Издужена котлина око реке Лужнице, због чега је названа Лужничка долина (у средњем веку Лужничка Жупа) је простор на коме се налази наша школа. На том простору су смештена четири села: Луново Село, Каран, Рибашевина и Трнава. Положај Лужничке долине у смислу повезаности и удаљености од најближих градова је доста повољан јер је геометријски центар долине село Каран (где је смештена матична школа), скоро подједнако удаљен од Ужица, Пожеге и Косјерића – око 15км, и са тим градовима овај простор је повезан квалитетним путевима. Историја школства у овом крају је веома дуга. Везана је за једини преживели средњеевропски споменик у ужичком крају, каранску Белу цркву, која је представљала просветни центар. Први учитељ у Каран долази 1836. године, а школа непрекидно ради већ 144 године, тј. од 1868. године. Специфичност простора условио је да на малој међусобној удаљености настану четири школе – у сваком селу по једна, с тим што је у Трнави четворогодишња. Те школе један дужи период раде самостално, а 1978. године се интегришу под именом „Миодраг Миловановић Луне“ и тако функционишу и сада. Матична школа је у Карану, а остале три су издвојена одељења. Школске зграде у Карану и Рибашевини су идентичне, саграђене 1971. године по узору на тадашње шведске стандарде, док су зграде у Трнави и Луновом Селу старије. Генерално гледано, све школе имају довољно ученичког и кабинетског простора, асфалтиране спортске терене и велика школска дворишта пуна зеленила. Уз реализацију наставног плана и програма и свих других облика васпитно- -образовног рада школа се активно укључује у све културне манифестације које се одржавају у Лужничкој долини: Одзиви Пауну, Духовне вечери у каранској Белој цркви, Луновачка моба… У складу са Локалним акционим планом за младе и финансијску подршку Управе града Ужица, у селу Рибашевина организује се Омладински летњи камп.

Основна школа ” Нада Матић” – Ужице

Основна школа ” Нада Матић” основана је 22.06.1955. године решењем одбора градске општине
Титово Ужице, а на предлог Савета за просвету и културу.Те школске 1955/56-е године школа је
имала 14 одељења са 517 ученика којима је предавало 19 наставника. Пре више од 50 година
започета је традиција успешног и квалитетног образовања генерација ученика, међу којима су
и нека од великих имена науке, књижевности и спорта.

OŠ za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju ”Miodrag V.Matić”

OŠ za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju ”Miodrag V.Matić”-Užice Istorijat škole : 1957.god.počelo je sa radom prvo odeljenje, a 1964.god. zvanično je formirana Specijalna škola za slušno oštećenu decu. Školske1981/ 1982. godine namenski je izgrađen školski objekat koji dobija ime po poznatom profesoru, defektologu Miodragu V. Matiću. U okviru škole 1995.godine otvara se internat kao rezultat potrebe smeštaja dece sa regiona. Škola 2010. godine počinje sa radom kao Centar za podršku obrazovanju i vaspitanju dece-učenika sa različitim smetnjama u razvoju (CPRS). Misija škole : Kontinuirana edukacija i rehabilitacija dece sa različitim smetnjama i teškoćama u razvoju. Aktivnosti škole : Škola realizuje obrazovno – vaspitni rad i obezbeđuje različite vidove stručne podrške dece – učenika sa različitim smetnjama u razvoju. -pruža podršku Inkluzivnim timovima pri redovnim vrtićima/ školama na lokalnom nivou i nivou Školske uprave. – uspostavljaju mrežu sa relevantnim ustanovama i sprovodi aktivnosti uključivanja dece koja su van sistema obrazovanja i vaspitanja. Uzrast : Predškolski tretman: odrođenja do polaska u školu i osnovnovnoškolski uzrast . Vaspitno obrazovnim programom obuhvaćena su : Deca sa oštećenjem sluha, deca sa lakom mentalnom ometenošću, umerenom mentalnom ometenošću, višestrukom ometenošću, deca sa autizmom, deca sa oštećenjem vida. Podrška : rana intervencija, produženi boravak, podrška deci u vrtiću i redovnim osnovnim školama, procena sposobnosti deteta, podrška roditeljima, Vannastavne aktivnosti- slobodne aktivnosti, likovna sekcija, tkačka sekcija, kreativna radionica, muzičko-ritmička sekcija, sportske sekcije, dramska sekcija. Specijalizovani prostori : Kabineti za individualnu nastavu, senzorna soba, kabinet za slušne i govorne vežbe, kreativna radionica , digitalna učionica Dom U okviru škole je dom za smeštaj dece sa regiona kapaciteta 50 kreveta.Domski smeštaj je inkluzivnog karakter – koriste ih i učenici svih srednjih škola čije mesto boravka je van Užica.

Основна школа “Стари град” – Ужице

Основна школа “Стари град” – Ужице, Послератна индустријализација СФРЈ условила је убрзану миграцију из села у град, а тиме нагло смањење броја деце у селима и повећање у градовима. У тадашњем Титовом Ужицу, постојеће три основне школе (“Андрија Ђуровић“, “Душан Јерковић“, “Нада Матић“) нису биле довољне да растерете бројно стање ученика. Због тога су просветни органи у Скупштини општине предложили Подизање “Четврте основне школе“ испод Старог града, на Теразијама. Радови су почели 1. јуна 1964. , а завршени у току техничког прегледа 10. новембра 1965. , изузев блока Ф, фасадних радова и уређења дворишта. У међувремену, док се градила школа, образована је комисија, која је требало да изврши припреме за почетак рада школе. Према њеним одлукама из ОШ „Андрија Ђуровић„ и ОШ „Душан Јерковић„ преузето је по 11 одељења а из ОШ „ Нада Матић„ 16 одељења. Наставници су се опредељивали да пређу у нову школу, учитељи су ишли са својим одељењима, а за онај број радника, који је недостајао расписан је конкурс. На дужности директора школе је именован Василије Николић, наставниик са дужности референта ѕа просвету СО. Прва седница Наставничког већа је одржана 28. октобра 1965. године у Малој сали СО, а прва у новој школској згради је одржана 5. новембра 1965 . године.Школа је почела са радом 18. новембра 1965. године. Први празник дочекан у новој школи је био пријем пионира на Дан Републике 29. новембра 1965. године. У јануару 1966. године име школе је промењено у “Четврта основна школа“. Прилаз испред школе и плато су уређени 23. априла 1966. године и том приликом је организована свечаност, којој је присуствовао председник СО Т. Ужице, Петар Антонијевић. Ради ефикаснијег функционисања школе оснивају се током 1966. године:Синдикална организација, библиотека, ђачка кухиња, Савет родитеља… Забавиште је почело са радом 19. фебруара 1968. године. Због смањења броја деце, одлучено је да се школа у Волујцу припоји “Четвртој основној школи“, што је реализовано 1. јануара 1970. године. Фискултурна сала је рађена од априла 1970. до маја 1971. године, а свечано је предата школи на коришћење 25. маја 1971. године. Велику помоћ у њеној изградњи пружила је Ваљаоница бакра. Одлуком СО од 14. 09. 1976, на предлог Савеза бораца, школа, по други пут, мења назив и то у ОШ „ Браћа Јечменица“. Том приликом Мирослав Протић, вајар из Београда, урадио је бисте Миливоја и Милосава Јечменице, које су постављене испред школе 18. новембра 1976. године. Проширењем насеља у Турици, повећао се број ученика. Због тога је 1984. изграђена четвороразредна школа, која је почела са радом током школске 1984/1985. године. Од 1. јануара 1991. до 1. јануара 1995. одлуком Министарства просвете „ Браћа Јечменица“ су припојене школе у Биосци и Кесеровини. У послење три године школа је дотерала свој изглед: учионице су окречене, уведено грејање, уређено и осветљено двориште, покривен већи део школе кровом, сређени су и опемљени кабинети, библиотека. Образовна структура просветног кадра се поправила : преко 95% је факултетски образовано, 80% радника информатички обучено, набављена континуирано савремена наставна средства, прате се образовни такови, уведена је настава информатике. Ученици наше школе учествују у такмичењима, семинарима, конкурсима.

Основна школа “Слободан Секулић” – Ужице

Основна школа “СлободаОсновна школа „Слободан Секулић“ саграђена је као пета по реду основна школа у граду. Пета, како се популарно звала, основана 1976. године као „подстанар“ у Основној школи „Душан Јерковић“. Од 1978. године уселила се у нову модерну зграду у МЗ Крчагово.
Број ђака током деведесетих година прошлог века био је у константном порасту, чак до цифре од 1 400 ученика. У првој декади новог века, очигледан је пад броја уписаних ученика.
Са поносом истичемо постојање Ученичке задруге „Младост“, школског листа „Петица“, химне, традиције у хорском певању, фолклору инклузивном приступу у настави… До сада, школа је увек била спремна на сарадњу и размену искустава.
Делатност:
• основно образовање
• предшколско образовање
• продужени боравак
Свој рад Школа базира на Закону о основама система образовања и васпитања, Закону о основној школи и својим стратешким плановима развоја. Важећи Школски развојни план је за период 2012/2017. Ово је трећи по реду стратешки документ којим смо дефинисали општи циљ: Развијати потенцијале ученика и наставника као креаторe и промотерe одрживог развоја и инклузивног друштва, високо се позиционирајући у локалној заједници као модел.
Где се налазимо?
Основна школа „Слободан Секулић“ се налази у индустријској зони Ужица, у улици Норвешких интернираца 18. Припадамо месној заједници Крчагово.
Наставни програм
Школа ради по наставним плановима и програмима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и Законом о основној школи.
Основна школа „Слободан Секулић“ саграђена је као пета по реду основна школа у граду. Пета, како се популарно звала, основана 1976. године као „подстанар“ у Основној школи „Душан Јерковић“. Од 1978. године уселила се у нову модерну зграду у МЗ Крчагово.
Број ђака током деведесетих година прошлог века био је у константном порасту, чак до цифре од 1 400 ученика. У првој декади новог века, очигледан је пад броја уписаних ученика.
Са поносом истичемо постојање Ученичке задруге „Младост“, школског листа „Петица“, химне, традиције у хорском певању, фолклору инклузивном приступу у настави… До сада, школа је увек била спремна на сарадњу и размену искустава.
Делатност:
• основно образовање
• предшколско образовање
• продужени боравак
Свој рад Школа базира на Закону о основама система образовања и васпитања, Закону о основној школи и својим стратешким плановима развоја. Важећи Школски развојни план је за период 2012/2017. Ово је трећи по реду стратешки документ којим смо дефинисали општи циљ: Развијати потенцијале ученика и наставника као креаторe и промотерe одрживог развоја и инклузивног друштва, високо се позиционирајући у локалној заједници као модел.
Где се налазимо?
Основна школа „Слободан Секулић“ се налази у индустријској зони Ужица, у улици Норвешких интернираца 18. Припадамо месној заједници Крчагово.
Наставни програм
Школа ради по наставним плановима и програмима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и Законом о основној школи.
Слободанн Секулић” – Ужице

OŠ ” Bogosav Janković ”-Kremna (Užice)

Школа у Кремнима основана је давне 1888.године, да би 1932.године, а потом и 1959.године, биле изграђене нове школске зграде, у којима се и данас изводи настава и које захватају површину од око 1.500м2. Школа има једну учионицу за предшколску групу, четири учионице за ученике од 1. до 4. разреда и шест учионица за кабинетску наставу. Дворишни део школе је асфалтиран,као и школско игралиште, а изнад и испод дворишта се налази воћњак, који захвата површину од око 3 ха. Основну школу „Богосав Јанковић“ Кремна, похађа 188 ученика од 1. до 8. разреда у 21 одељење, а 14 полазника припремног предшколског програма и то 3 полазника у матичној школи у Кремнима, група од 6 полазника у ИО Мокра Гора, 4 полазника у ИО Биоска и једно дете у ИО Кесеровина. Од тога у матичној школи има 63 ученика од 1. до 8. разреда, а у њеном саставу раде издвојена одељења, и то: Мокра Гора (осморазредна) – 54 ученика, Биоска (осморазредна) – 37 ученика, Кесеровина (четвороразредна) – 20 ученика, док одељења – Врутци, Шарган Витаси и Котроман не раде. Ученици ове школе сваке године учествују на школским такмичењима где постижу врло завидне резултате са пласманима и на републичко такмичење. У школи се изводе предвиђене наставне и ваннаставне активности у свему према Годишњем плану рада.

Osnovna škola “Aleksa Dejović” – Sevojno (Užice)

OS ” Aleksa Dejović” Sevojno Osnovna škola u Sevojnu je osnovana 24.10.1889. godine rešenjem Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, ali je zbog nedostatka odgovajućeg prostora bila smeštena u Užicu. Od 1892.god. preseljava se u Sevojno i to u adaptirane prostorije opštinske sudnice u Sevojnu. U dokumentaciji stoji zabeleženo da je škola 1. maja 1940.godine nosila ime: Državna narodna škola Živojin Mišić. Svoje današnje ime dobila je 1962. godine po svom bivšem učeniku i narodnom heroju iz Drugog svetskog rata ALEKSI DEJOVIĆU koji je bio politički komesar Druge proleterske brigade i koji je podlegao ranama 9.aprila 1943.god. u blizini Foče Tokom čitavog prošlog vremena, trudom svog nastavnog osoblja, škola je svoju ulogu uspešno prezentovala kako u staroj zgradi tako i novom modernom zdanju. Izgradnja stare škole trajala je deset godina. Škola je od samog početka rada odigrala značajnu ulogu opismenjavanja stanovništva u Sevojnu i okolini. Škola je bila centar kulturnog i društvenog života i primala je učenike sa manjim prekidima zbog ratova. Školska 1962/63. godina trajno je zapamćena. Izgrađena je nova zgrada sa boljim uslovima za izvođenje nastave i novim kabinetima. Postepeno se nabavljaju sredstva za sve nastavne oblasti. Te školske 1962/63.godine škola počinje rad sa 608 učenika u 16 odeljenja koje je učilo 12 učitelja, 5 nastavnika i 2 profesora. Iz godine u godinu sa privrednim razvojem Sevojna dolazi do rasta broja učenika i potrebe proširenja školskog prostora. Škola je rekonstruisana i dograđena 1983. godine. Godine 1995. u sastav škole, kao izdvojena odeljenja ulaze osmorazredna škola u Krvavcima i četvororazredna u Zlakusi. Škola u Krvavcima je osnovana 1909.godine , a škola u Zlakusi 1939.godine. Sada Osnovna škola ” Aleksa Dejović” obuhvata područije istočnog dela opštine Užice, odnosno mesta: Sevojno, Krvavce, Potočanje, Gorjane, Potpeće i Zlakusu. Matična škola je u Sevojnu, a izdvojena odeljenja u Krvavcima i Zlakusi. Sva tri školska mesta imaju dugu tradiciju školovanja dece, Sevojno 123 godina, Krvavci 103 i Zlakusa 73 godina. Tokom 2007.godine počinje sa radom produženi boravak u okviru škole za učenike nižih razreda. Danas naša škola nije samo ustanova u kojoj se stiče veoma kvalitetno obrazovanje već je i mesto koje ima dušu jer prijatnu atmosferu za rad i druženje stvaraju zajedno njeni učenici i svi zaposleni.

Osnovna škola “Đura Jakšić” -Ravni (Užice)

Osnovna škola “Đura Jakšić” -Ravni Prva škola u Ravnima otvorena je 1. oktobra 1899. godine u kući Nedeljka Đokovića. Prvobitno je bilo upisano 72 đaka sa teritorije sela Ravni, Drežnik, Skržuti, Nikojevići i Rožanstvo. Nova škloska zgrada sagrađena je 1979. i bila je opremljena na, za to doba, najsavremeniji način. Danas škola nosi ime velikog srpskog pesnika Đure Jakšića. Ima oko 150 učenika organizovanih u 14 odeljenja i tri predškolske grupe. U sastavu škole rade izdvojena odeljenja u Drežniku i Nikojevićima. Osnovna škola “Đura Jakšić” ima oko 40 zaposlenih, Od toga je 27 nastavnika.

Прва основна школа краља Петра II – Ужице

Прва основна школа “краља Петра II ” -Ужице
Прва основна школа “краља Петра II ” највећа је и најстарија школа у Ужицу и околини.
Изграђена је давне 1884. године новцемзаоставштине чувеног ужичког трговца Илије Неранџића.
22. децембра 1883, Министар просвете и црквених дела Стојан Новаковић је одобрио да се у Ужицу,
на Доњој чаршији, на плацу где је некада била медреса (верска школа за ђаке исламске вероисповести),
изгради школска зграда.Тако је изграђена најстаријашколска зграда у Ужицу 1884. године, која данас
носи назив Прва основна школа “краља Петра II” (бивша ОШ “Андрија Ђуровић”).
Од тада до данас, Школа је расла и развијала се, непрестано се трудећи дасвојим ученицима обезбеди
најквалитетније образовање.
Многи познати научници,уметници и спортисти стекли су своја прва знања управо у клупама Прве основне школе “”краља Петра II ”
Данас, поред матичне зграде у Ужицу, Школа има и два издвојена одељења – у Стапарима и Качеру.
Похађа је близу 1300 ученикау 53 одељења и 6 предшколских група. У Школи је запослено преко 80
наставника који се континуирано усавршавајуи дају свој mаксимум у остваривању наставног процеса,
поносни на своје ученике ињихове успехе. Чињеница да у последње 3 године ова школа уписује највише првакаи тако константно повећава број ученика говори сама за себе о квалитету наставе иусловима који се ученицима обезбеђују.У школској 2012/2013 уписано је 165 ђака првака,што је највише у граду од свих школа.

Osnovna Škola Karađorđe

Osnovna skola ‘’Karadjordje’’ pocela je sa radom 1837.godine. Na pocetku rada skola nije imala svoju zgradu I radila je sa kracim I duzim prekidima. Godine 1919. selo je zahtevalo od Ministarstva prosvete otvaranje skole, a uz odluku Ministarstva skola je pocela sa radom 3.novembra 1919.godine. Skolske 1945/46 godine otvoren je V razred , a kasnije I ostali razredi. Aktom Narodnog odbora sreza niskog od 07.novembra 1950.godine osnovana je osmogodisnja skola od I do VIII razreda sa obaveznim skolovanjem.
Skola je pre II svetskog rata nosila ime ‘’Karadjordje’’. Posle II svetskog rata dobila je naziv ‘’Boris Kidrič’’, a skolske 1990/91. godine vracen je stari naziv ‘’Karadjordje’’. Skola je udaljena od Nisa 8km I povezana je redovnim saobracajem sa gradom. Danas skola ima 255 ucenika, 42 radnika, 14 odeljenja, od toga 10 u maticnoj skoli I po dva teritorijalno izdvojena odeljenja u Knez Selu I Donjem Matejevcu. U skoli postoje I tri vaspitne grupe za rad sa predskolskom decom, dve grupe u maticnoj I jedna pri izdvojenom odeljenju.
Skola broji ukupno 28 prvaka, zajedno sa izdvojenim odeljenjima.

Основна школа Душан Радовић
Школа се налази у општини ,,Медијана” у насељу ,,Дуваниште”
Историјат Школе
Градња ОШ ,,Филип Филиповић” (од 1.септембра 2003. године ОШ ,,Душан Радовић”) почела је 19. маја 1987. године .

Биста Душана Радовића
донаторство агенције ,,Прима Плус”
дело Марине Митровић Младеновић
Биста Филипа Филиповића
се налази у холу Школе
Школске 1988/89. године школа је радила као истурено одељење ОШ ,,Ћеле – кула” са 651 учеником, распоређених у 24 одељења, а њоме је руководила Матична комисија.
Као потпуно самостална ОШ ,,Филип Филиповић” је почела са радом 1. септембра 1989. године.
Број ученика се из године у годину повећава а самим тим и број одељења , а школа дограђује.

Историја Школе – биста Филипа Филиповића на улазу у школу

Спортска хала у изградњи
Спортска хала
У школском дворишту је и велики травнати терен који поред ученика користи и ФК ,,Филип Филиповић”.

Пехари са такмичења ФК ,,Филип Филиповић”
Час физичког васпитања у хали
У првом и другом разреду постоје одељења целодневног боравка, а храна је из Установе ,,Пчелица”. У школској 2007/8. кренуле су са радом и предшколске групе.

Продајни објект ,,Пчелице”у школском дворишту
Школска кухиња
При школи ради амбуланта ( педијатар , стоматолог ) Дома здравља за ученике .

Педијатријска амбуланта
Стоматолошка амбуланта
Музичка школа има истурено одељење за наставу солфеђа и клавира у просторијама на спрату.
Школа има свој ЛОГО – идејно решење ученице Слађане Динић, од школске 2004/5.

Од 2007. године школа је добила своју ХИМНУ, коју је компоновао Александар Ристић, наставник музичке културе, а на текст ученица Нине Топић и Мирославе Петровић.

Химна и лого школе
Лого Химна

Химна Школе
Свакога дана истога сата
Школа нам отвара велика врата
Да у њој знања стекнемо нова
Да се нама поноси школа ова.

Пред школом Душан Радовић стоји
Све наше успехе и пехаре броји
Понекад посматра љутита лица
Када из дневника извири јединица.

Рефрен:

Јер ова школа најбоља је
Душан Радовић име јој је
Сви се овде пуно труде
Да од нас створе добре људе.

Мирослава Петровић
Нина Топић

Школа за таленте младих математичара коју похађају ученици свих школа у граду већ годинама корсти термине уторком.
У школи се поред енглеског као други страни језици изучавају ИТАЛИЈАНСКИ и НЕМАЧКИ језик..
Дан школе је 29. новембар , дан рођења Душана Радовића.

Музичка школа – истурено одељење
Шаховска секција – освојени пехари
За веома кратко време , свестраним ангажовањем и великим ентузијазмом запослених , школа је успела да се сврста у ред узорних школа.Ученици школе одмеравали су знања и постизали резултате на свим нивоима такмичења почев од општинских па све до савезних и међудржавних.

Основна школа “Доситеј Обрадовић” – Волујац

Школска мрежа Основне школе “Доситеј Обрадовић” из Волујца обухвата већи део Поцерине (западна Србија) – која се простире између планине Цер на западу, до ниске Посавине на истоку, Мачве на северу и планине Влашић на југу – и налази се у сиромашнијем делу територије општине Шабац (што је условљено географским положајем – побрђа Цера и Влашића).

Основна школа “Доситеј Обрадовић” поред матичне школе у Волујцу обухвата још 11 издвојених одељења: две осмогодишње школе – у Накучанима и Криваји, и девет четворогодишњих у Метлићу (два одељења: Метлић 1 и Метлић 2), Бојићу, Дворишту, Синошевићу, Заблаћу, Горњој Румској, Доњој Румској, Букору.

OШ “21. октобар” – Сомбор

У тем Сомбору, свега на вољу! На вољу и радост грађана нашег зеленог града, 1884. године сазидана је лепа централна школска зграда. Била је то Мушка католичка основна школа, дакле, најстарија основна школа у Сомбору. Изградња је стајала 46.767 форинти. Главне заслуге у развоју квалитета тадашње школе и сређивању положаја учитеља имао је Фехер Ђула, управитељ свих основних школа. Изнедрила је многе успехе, уписала у своју историју многе промене и преживела ветрове бурне историје ове земље. Листајући прашне списе старих пера, сазнаћете да је школа ушла у трећи век живота. На том путу мењала се историја, али су увек исти остали дечији смех и жагор. Није се то мењало ни у доба када се наша улица звала Малоцрквена, а школа била Државна основна школа краља Александра. У доба промене светског поретка, када су савезници постајали противници у хладном рату, ми смо опет остали школа. Довољно велика да изнедри још једну школу, а то је ОШ „Аврам Мразовић“. Коначно, 20. јануара 1965. године, наша школска зграда је дата на управљање радном колективу под називом који јој са историјским правом и припада, а то је ОШ „21. октобар“. Тај дан се обележава као Дан ослобођења града Сомбора од фашистичке окупације. У нашој школи данас има 208 ученика, што у матичној, што у подручној школи у насељу Буковац. И буковачка школица је најстарија међу салашким школама, јер је прва почела са радом још давне 1815. године. Данас школа има кабинетску наставу, продужени боравак, информатичку учионицу, еколошку учионицу, стручни кадар, а под нашим крилом има места за сву децу без обзира на различитости.

OŠ „Sveti Georgije“ – Uzdin

Osnovna škola „Sveti Georgije“ nalazi se u veoma lepom vojvođanskom selu Uzdinu, 10 km udaljenom od Kovačice. Prvi dokumenti o postojanju osnovne škole u Uzdinu datiraju još od 1775. godine. Oko tridesetoro dece je, u objektu sagrađenom od zemlje i prekriveno trskom, učilo kod Vasilea Šubonja. Zbog čestih poplava, Uzdinci se, oko 1800. godine nastanjuju prema severoistoku, gde su ostali do današnjeg dana. Tu su podigli crkvu, a zatim i školu od čvrstog materijala. Osnovnoj školi 1935. godine pripojena je četvorogodišnja škola iz Putnikova, koja funkcioniše, kao takva do danas. Škola je 1976. dobila novu zgradu koja je pripojena staroj zgradi i tu se obavlja dvojezična nastava na rumunskom i srpskom jeziku. Specifičnost naše škole je multietničnost. Osim Rumuna i Srba, školu pohađa i dosta Roma. Vaspitno-obrazovni rad izvodi se u 15 odeljenja sa ukupno 210 učenika i 30 nastavnika. U školi postoji i produženi boravak. U našoj školi se postignuća i uspesi učenika sistematski prate. Svako napredovanje i uspeh učenika se pohvaljuju, a izuzetna postignuća se promovišu i nagrađuju. Prati se napredovanje i uspeh učenika na svim nivoima takmičenja. Učenici koji osvoje jedno od prva tri mesta bivaju nagrađeni lepom knjigom i pohvalom jer su svojim trudom i zalaganjem usavršili sebe i svoje znanje, a istovremeno i promovisali školu na najlepši način. Naročito su zapaženi na Republičkim smotrama recitatora, Republičkim takmičenjima iz rumunskog jezika, istorije, biologije, srpskog kao nematernjeg jezika, Republičkim smotrama horova i orkestara i na sportskim Olimpijadama u stonom tenisu. U cilju očuvanja i negovanja tradicionalnog rumunskog folklora, običaja i pesama, učenici naše škole redovno učestvuju na muzičkim i folklornim festivalima. Škola uspešno sarađuje sa roditeljima, lokalnom zajednicom, kao i sa Opštinom Kovačica. Uvek se nađu sponzori koji plemenito podržavaju sve akcije i aktivnosti u školi. Trudimo se da sistematski pratimo i organizujemo humanitarne akcije u cilju poboljšavanja socijalne i materijalne situacije učenika.

OŠ “Momčilo Živojinović” – Dubona

OŠ “Momčilo Živojinović” – Dubona, Nije znanje znati već je znanje znanje dati … Dubona nije imala školu do 1867g a prema dr Leontiju Pavloviću(„Školstvo u smederevskom kraju“)do 1870g.Škola je zidana po planu i te godine je upisan 21 učenik u prvi razred. Pre toga neka deca su išla u školu u drugo prilično udaljeno selo Drugovac. Prvi učitelji u Duboni bili su: Života Milovanović,Miloš Teodosijević ,Sofija Ruićeva i drugi. Najviše učitelja toga vremena bilo je sa bogoslovijom,gimnazijom,višom ženskom školom a vrlo malo sa učiteljskom. Stara škola u Duboni,koja je spadala u lepše školske zgrade podunavskog sreza, radila je do 1954g kada je zamenjena novom modernom školom koja i danas radi,renovirana je 2004g. Škola sada posluje kao izdvojeno odeljenje matične škole Momčilo Živojinović. U Duboni sada ima 2 kombinovana odeljenja I – IV razreda sa 38 učenika,prvaka 12 po jedno odeljenje V – VIII razreda sa 27 učenika Nekada je škola u Duboni bila samostalna i nosila ime „STRAHINJA NOVAKOVIĆ-BANE“po dubonjcu koji je stradao u II sv.ratu.Radila je kao osmogodišnja,a u Donjoj Duboni je postojalo izdvojeno odeljenje od I-IV razreda koje je ukinuto 1986/87 godine. Od *70-ih je škola pripojena OŠ“M.Živojinović“ i radila je kao 4-godišnja ,da bi 1996/97 ponovo počela sa radom kao 8-godišnja Dubona je staro naselje,sačinjeno od Gornje Dubone i Donje Dubone,nastalo posle 1737g.kada je izbio rat između Austrije i Turske.Patrijarh Arsenije IV Jovanović pristao je uz narodni ustanak protiv Turske.Turci su ustanak ugušili ,Nemce i Mađare koji su bili naseljeni (1718g) u Selištu(deo Dubone) pobili i rasterali.Zaveli su teror od kog su srbi počeli da beže.Iz sela Bjeluše( okolina Užičke Požege)Ilija Božinović je sa svojom porodicom pobegao.Duboko u Šumadiji naišao je na porušeno mađarsko naselje,tu se zaustavio i postavio temelje novog naselja-Donja Dubona.Bila je DUBOKO sklonjena od Turaka. Donja Dubona se nalazi u podnožju brda Varovnice,okružena brdima sa tri strane.Gornja Dubona se nalazi na brdovitoj zaravni jugoistočno od Donje Dubone udaljena kilometar-dva.Na raznim lokalitetima u okolini sela pronađeni su predmeti ,rimski bronzani novčići,vatrišta ,ostaci turskih mehana i podruma,dva nemačko-mađarska groblja pa se može zaključiti da je na mestu današnje Dubone postojalo mnogo starije jedno ili više naselja. Planinski venac Varovnice je oduvek bile strateški važan i veoma pogodan za borbe koje su se tu vodile.Za vreme Karađorđa 1805,vođene su velike bitke koje je predvodio Hajduk Veljko,za vreme I i II sv.rata.Oduvek su Varovnice služile kao odbrambeni položaj.Postoji spomen kompleks Varovnice. U tursko vreme u Duboni su obitavali Stanoje Glavaš i Hajduk Veljko. Za Dubonu se vezuje i prva proslava Prvog Maja na selu,koji jeorganizovao Aksentije Milić Kupinić 1895 g,prvi socijalista. Informacije u vezi sela Dubona su iz knjige „Dubona“od Desanke Lazić koja je rođena u istoj. Informacije o školi dobila sam od učitelja :Slavice i Ljubivoja Hajduk-Veljković koji su meštani (Ljubivoje sigurno)

OŠ “Sonja Marinković” – Mihajlovo

OŠ “Sonja Marinković” – Mihajlovo Škola u Mihajlovu je jedina u selu, udaljena je svega 12 km od Zrenjanina. Kao samostalna ustanova postoji od 1891. godine, prvi nastavni dan je zabeležen u dnevniku rada 6. septembra iste godine. 1978. postaje izdvojeno odeljenje Osnovne škole ” Sonja Marinković” u Zrenjaninu. 1979. je preseljena u novu školsku zgradu koja se nalazi na kraju sela, u ulici Novi red, okružena zelenim parkom sa preko 1000 sadnica i pored školskog sportskog terena. Ima 8 razreda sa ukupno 86 učenika. Vaspitno-obrazovni rad se odvija na mađarskom jeziku, međutim, učenici aktivno usvajaju i srpski jezik, uče nemački i engleski. Pored obaveznih nastavnih predmeta veoma značajno mesto zauzimaju i verska nastava, građansko vaspitanje i osnovi informatike i računarstva kao izborni predmeti. Škola je centar kulturnih i sportskih zbivanja, pošto je saradnja sa institucijama i raznim udruženjima veoma dobra. Učenici postižu izuzetne rezultate na takmičenjima koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta. Učestvuju na različitim konkursima kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu (Mađarska, Nemačka). Na polju sportskih aktivnosti redovno pobeđuju i osvajaju medalje. Većina učenika nastavlja svoje obrazovanje u četvorogodišnjim srednjim školama i na različitim fakultetima.

OŠ Momčilo Živojinović Mladenovac

OŠ Momčilo Živojinović Mladenovac, Nije znanje znati već je znanje znanje dati … Osnovna škola u varoši Mladenovac postoji od 1895. godine . 1903. god. podignuta je prva zgrada osnovne škole u Mladenovcu, pored crkve na mestu današnje Gimnazije. Sagrađena prizemna škola imala je četiri učionice, kancelariju i salu za priredbe. U Kraljevini SHS 1918. god. škola dobija ime “Državna narodna škola Stepa Stepanović”. Posle II svetskog rata godine 1951. osnovnoj školi je dozidan sprat. Godine 1955. god. Osnovna škola “Stepa Stepanović” dobija ime OŠ. Dušan Đurđević. Godine 1955. god. odlučeno je da se od postojeće osnovne škole i niže gimnazije oforme dve osnovne škole u Mladenovcu. Nova osnovna škola u Mladenovcu pod imenom OŠ. Momčilo Živojinović počela je s radom 1. februara 1956. u zgradi u kojoj je i danas, a koja je ozidana pred rat (1938) za Gimnaziju OŠ. Dušan Đurđević se seli 1964. na današnju novoizgrađenu lokaciju u Kosmajskoj ulici . OŠ Momčilo Živojinović je ime dobila po učesniku II sv.rata,rođenom u obližnjem selu Amerić 1921godine koji je streljan u Malom Požarevcu 26.05.1943.godine.Školski odbor,kao organ upravljanja,formiran je 04.02.1956 i imao je 9 članova.Škola je imala 520 učenika u 15 odeljenja i 16 prosvetnih radnika.Prvi direktor bio je Momčilo Bogdanović.Odmah na početku rada formirane su:dramska,folklorna i recitatorska sekcija.Narednih godina povecavao se broj učenika,odeljenja i prosvetnih radnika. Danas školu pohađa 1415 učenika u 62 odeljenja.Nastava se izvodi u matičnoj školi i u 3 izdvojena odeljenja:Dubona,Šepšin i Rajkovac.U svom sastavu škola ima i 2 odeljenja za specijalno obrazovanje dece ometene u razvoju. Broj prvaka u matičnoj školi je 172 u 6 odeljenja,nastavu pohađaju u II smene. U matičnoj školi nastava se izvodi u dve povezane i jednoj odvojenoj školskoj zgradi. Centralna škola raspolaže 3733m2, od toga su 30 učionica (1821m2), 2 radionice (165m2), biblioteka (52m2)sa oko 17500 knjiga od kojih je 80%lektira a ostatak čini stručnu literaturu, 2 fiskulturne sale (300m2 i 450m2 sala Gimnazije) sa pratećim objektima i školska kuhinja (100m2). Zahvaljujući redovnom održavanju,uređenju,adaptacijama stvoreni su uslovi i povoljne mogućnosti za realizaciju nastave i obrazovno-vaspitni rad.Velika pažnja je posvećena estetskoom uređenju škole tako da je boravak ugodan i deci i nastavnom osoblju. U izdvojenim odeljenjima nastava se izvodi: u Duboni 2 kombinovana odeljenja I – IV razreda ;po jedno odeljenje V – VIII razreda; u Rajkovcu 2 kombinovana odeljenja I – IV razreda; u Šepšinu 2 kombinovana odeljenja I – IV razreda Mladenovac je poznat po banji „Selters“ –Institutu za rehabilitaciju i vodi koja je: Hipertermalna (temperatura 50°C) alkalno-murijatična ugljeno-kisela mineralna voda “Selters” koja se koristi pijenjem, kupanjem i inhaliranjem. Voda se koristi u lečenju još od 1908. godine, a kao prirodno lekovito sredstvo nagrađena je u Briselu 1906. i Londonu 1907. godine. Između dva rata bila je oficijelna po našoj, francuskoj i nemackoj farmakopeji i prodvala se u apotekama.

Основна школа “Соња Маринковић” Лукино Село

Naselje Lukino Selo nalazi se 15 kilometara južno od Zrenjanina. Nastalo je 1785. godine na pustari , kao feudalni posed Lazara Lukača. Prvi doseljenici bili su odgajivači duvana iz Ečke i okoline. General Lazar Žigmond 1883. godine je postao vlasnik ovog naselja, da bi se selo 1890. godine osamostalilo. Danas selo broji oko 410 stanovnika, koji se uglavnom bave povrtarstvom, a jedan manji broj ljudi je zaposlen u Ribnjaku “Ečka”. Zna se da je u selu postojala škola još početkom XX veka. Iz priča najstarijih meštana, kao i bivših radnika škole, saznali smo da su učitelji 1937. godine bili Huđera Albert i Kesejić Lajoš. Oni su nastavu izvodili u staroj školskoj zgradi, u jednoj učionici. U sklopu školske zgrade se nalazio i učiteljski stan. Iza zgrade bila je štala, gde je učitelj držao svoje konje i stoku (ako ih je imao). Učionica je bila opremljena skamijama, tronožnom drvenom tablom, jednim ormanom, računaljkom i jednom peći za loženje. Nakon 1937. godine nekoliko godina nastavu je držao Telkeš Imre. Njega će zameniti Balint Andraš i Šipoš Ferenc. Njihovi sledbenici su bili Kovač Andraš i Gujaš Janoš. Nastava se izvodila na mađarskom nastavnom jeziku, u kombinovanom odeljenju. Posle drugog svetskog rata, jedno vreme, postojala je i šestogodišnja škola. U tom periodu decu je podučavao Hiczko Janoš. Od 1960/61. školske godine dve učiteljice su radile sa decom: Marković Piroška i Đurić Marija. Dvadeset godina će one podučavati decu u selu. Spavaća soba učiteljice bila je pretvorena u prostorije zabavišta, a štala se preuredila u školsku kuhinju. Svakog dana se spremala užina za đake. Unutar zgrade postojao je i vrtić, gde je radila vaspitačica Kovač Žužana. Nova školska zgrada, sa dve učionice i novim inventarom izgrađena je 1974. godine. Jedan deo zgrade je bio namenjen zabavištu. Tek posle nekoliko godina škola je dobila centralno grejanje. Počevši od 1980. godine dolazi do smene velikog broja učitelja.A to subili : Sekereš Ferenc, Katona Istvan i njegova supruga Aranka, Kelemen Katalin, Beker Edit, Sekereš Magdolna. Od 1989/90. školske godine nastavu izvode Gera Ana i Milankov Judit. 2001.god. umesto Gera Ane dolazi učiteljica Čordaš Hajnalka. Nju će zamenit 2008. Kočiš Ester. Godinu dana kasnije dolazi do spajanja tri odeljenja zbog malog broja učenika i ostaje samo jedno kombinovano odeljenje na mađarskom nastavnom jeziku koje će voditi Milankov Judit. Na zahtev roditelja se 2004. godine otvorilo i jedno kombinovano odeljenje na srpskim nastavnim jeziku koje je vodila Kostić-Mirčetić Gordana. To odeljenje 2011. godine preuzela je Jerković Zorica, da bi 2012. godine nju zamenila Radivojev Snežana. U vrtiću već više od dvadeset godina radi vaspitačica Bođo Ildika. Trenutno školu pohađa devet učenika, a u vrtiću ima devetoro dece predškolskog uzrasta. Nastava se izvodi na mađarskom i srpskom nastavnom jeziku u kombinovanim odeljenjima. Osim redovne nastave organizuju se i vannastavne aktivnosti: priredbe za Novu godinu, Osmi mart i završna na kraju nastavne godine. Postoji i redovna saradnja sa Mesnom kancelarijom prilikom organizovanja raznih manifestacija na nivou sela: povodom Dana planete Zemlje i Dana paradajza. Škola u Lukinom Selu je dugo godina bila u sklopu Osnovne škole «2.oktobar« u Zrenjaninu. Od 01.10.1994. godine postala je izdvojeno odeljenje Osnovne škole »Sonja Marinković« u Zrenjaninu.

Основна школа “Матко Вуковић” – Суботица

Građena 1892. godine, sa velikim i svetlim učionicama, odgovarala je potpuno ondašnjim pedagošim zahtevima, “a ne bi se ni veći evropski gradovi njome postideli” kako kaže mesečni časopis “Neven” od 1. oktobra 1892. godine. Po upisnicama od 1871. do 1881. godine, koje se nalaze u arhivi škole, saznaje se da se na istom mestu i ranije nalazila škola. Bila je to jedna prizemna zgrada, u narodu zvana “Rundovska škola”, po nazivu birtije “Kod rundova”, na čijem je mestu podignuta početkom XIX veka. Listajući upisnice iz tog doba vidi se da su gotovo svi učenici bunjevačke nacionalnosti sa maternjim jezikom “dalmatinskim” kako su ga tadašnje vlasti nazivale. Po socijalnom sastavu najviše je dece iz porodica zemljoradnika, nadničara, čobana, bireša (sluge), pralja, po gde koji zanatlija mahom nemačke narodnosti i dva – tri zemljoposednika i to mađarske narodnosti. Nastavni jezik je mađarski, a učitelji su mogli da se služe i bunjevačkim kao pomoćnim jezikom. Bunejvački mesečni časopis “Neven” od 1. decembra 1892. godine izveštava da su postavljena četiri nova učitelja za bunjevačke škole među kojima i glavni urednik “Nevena”, Mijo Mandić. Školske 1893/94. godine isti Mijo Mandić je učitelj u ovoj školi. Docnije postaje upravnik Gradske biblioteke i muzeja u našem gradu, a posle oslobođenja 1945. godine bude proglašen počanim građaninom grada Subotice. Ulica u neposrednoj blizini naše škole nosi njegovo ime. Škola je bila četvororazredna i za vreme Austro-Ugarske i između dva rata nosi naziv “Kralj Aleksandar”, mada je u narodu poznata kao “Golubova škola” još od početka XX veka zbog neposredne blizine “golubije” pijace. Ovaj naziv se može još i dans čuti od starosedelaca ovog kraja. Za vreme mađarske okupacije od 1941. do 1944. godine, u zgradi je takođe osnovna škola, da bi posle oslobođenja bila pretvorena u privatni logor, karantin za povratnike iz zarobljeništva, logora, izbeglištva, itd. Reorganizacijom školstva 1950. godine se u njoj osniva Osmogodišnja škola br. 3 i pripajaju joj se još dve osnovne škole Vašarište i sa srpskohrvatskim nastavnim jezikom i sa mađarskim nastavnim jezikom. Za prvog direktora postavljen je prof. Janoš Kopilović. Kolektiv je brojao 19 članova učitelja i nastavnika. 1952. godine oformljen je prvi Školski odbor kao prvi oblik društvenog samoupravljanja. 31. oktobra 1962. godine u prisustvu brojnih zvanica, predstavnika političkog i društvenog života grada, u holu škole je na svečan način otkrivena bistra Matka Vukovića, rad vajarke Ane Bešlić, čije ime od tada nosi ova škola.

Основна школа „Јован Микић” – Суботица

Основна школа „Јован Микић“ налази се у Суботици, у улици Саве Ковачевића бр.16, на подручју МЗ „Кертварош“. Ученици који похађају нашу школу углавном станују на подручју ове Месне заједнице. Средина је вишенационална и у школи се настава одвија на српском и мађарском језику. Школа је почела са радом 1945. године код ”Санда”, преко пута садашње ”Бирографике”. Школске 1953/54. године, школа се увелико проширује, са 16 одељења за основно образовање и једно забавиште. Те школске године је школа проглашена осмогодишњом и добија име ”Јован Микић” по борцу НОР-а који је погинуо приликом ослобадјања Суботице 11.10.1944. године. Изградња садашње зграде започета је 1958. а отворена 13.05.1959. године. Коначно се остварила дугогодишња жеља ученика, наставника и родитеља. То је била нова школа са добро опремљеним кабинетима без фискултурне сале која од самог почетка важи за једну од цењених школа у граду, о чему говоре бројне награде и признања. Сеоба ученика била је током маја 1960. године. До овог периода се радило у пет школских зграда. Фискултурни полигон је изграђен 1964. године, а марта 1973. године је изграђена фискултурна сала. Настава се одвија у једној школској згради чија површина износи 2702 квадратна метра. На овом простору налази се укупно 19 специјализованих учионица (кабинета) за разредну наставу и наставу појединих предмета, просторија за продужени боравак ученика, информатички кабинет, школска библиотека, фискултурна сала, радионица и школска кухиња. Школске 2012/2013. године имамо 17 одељења нижих и 16 одељења виших разреда, 2 одељењa продуженог боравка и 703 ученика. Успеси наших ученика на многобројним такмичењима, од локалних до међународних оквира евидентни су и за сваку похвалу. Посебни резултати су изражени на пољу матерњег језика (српског и мађарског), језика друштвене средине, биологије, хемије, физичке културе, као и изузетни резултати из области ликовне културе. Ходнике наше школе украшавају дечији радови великих формата рађени комбинованом техником. Површине се боје акварел техником и детаљно израђују фломастерима у боји. Дуго се и вредно ради на великим форматима до потпуног завршетка. Велико је задовољство када се урамљени рад окачи на неко пажљиво одабрано место у школском ходнику.

О.Ш. “Доситеј Обрадовић” – Бела Црква

1.ЛИЧНА КАРТА ШКОЛЕ 1.1. ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ Основна школа ”Доситеј Обрадовић” у Белој Цркви основана је одлуком Савета за просвету и културу НОО Бела Црква под називом ОШ ”Жива Јовановић”. За Школу је одређена зграда старе школе у Милетићевој улици број 3. Школска зграда је стара грађевина – сазидана у прошлом веку, за потребе основне школе.После ослобођења, завршетком II Светског рата у згради су биле смештене војне занатске радионице. Школска зграда је 1948. године претворена у избеглички дом деце избегле из Јегејске Македоније – под управом ЈЦК, а касније зграда је поново претворена у мањинску школу и то основну ” Гоце Делчев” и ниже разредну гимназију ” Лазар Кулишевски”, обе са наставом на македонском језику. Тек 1954. године школа се претвара у осмогодишњу школу ” Лазар Кулишевски”, а 1. марта,због смањеног броја деце, школа се сели у просторије Дечијег дома ЈЦК. Тако зграда остаје празна те се ствара услов за отварање још једне основне школе. Основна школа ” Жива Јовановић”, а од 1992. године ”Доситеј Обрадовић”, почела је са радом 10.09.1955. године. У прво време, због радова на згради, настава се одвијала у згради Основне школе ”Жарко Зрењанин” у Белој Цркви и то у поподневним часовима. Адаптацијом школске зграде добијено је 10 учионица, зборница, канцеларија управитеља школе и умиваоница. У прво време, сведо 01.01.1956.године школа није имала свој буџет већ је била на већ исцрпљеном буџету ОШ ” Жарко Зрењанин”. До намештја се дошло на тај начин што је школа добила расходовани материјал од других установа који је преправњан и офарбан. Школске клупе и столице поручене су из Словеније. Извршена је деоба учила и огрева са ОШ ”Жарко Зрењанин” и дана 1. октобра 1955. године почело се са извођењем наставе у сопственој згради. Школа је почела са радом са 471 учеником и 13 наставника. Први управитељ школе био је Илија Поповић. На збору бирача одржаном 27.01.1956.године изабрани су чланови Школског одбора. Августа месеца 1956. одлучено је да Школа прерасте у Осмогодишњу школу ” Жива Јовановић”. Нижи разреди гимназије се укидају,а ученици нижих разреда, до тада потпуне мешовите гимназије, према постојећој реонизацији прикључују се вишим разредима ОШ ” Жива Јовановић” и ОШ ” Жарко Зрењанин”. У школској 1956/1957. Школа је почела рад са 23 одељења. 1.2. ШКОЛА ДАНАС Данас школа ради у једној згради, Милетићева бр.6 са две верикале од 1. до 8. разреда. У школи постоји и 4 специјалнa одељења. Број ученика у школи је 306 ученика, у редовној настави 279 (у вишим разредима 123, у нижим 156 ученика) и 27 ученика у специјалној настави. Наставу реализује 11 учитеља, 1 дефектолог и 20 наставника. У школи, као стручни сарадник раде педагог и библиотекар. Настава се одвија у две смене, а два специјална одељења, услед недостатка простора раде и у међусмени. У школи се изучавају два страна језика, енглески од првог разреда и немачки од петог разреда.

ОШ Ј.Ј.Змај – Змајево

ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ У ЗМАЈЕВУ Прва српска школа у Старом Керу (данашњем Змајеву) основана је 1703. године а први учитељ о коме се нешто зна је био Стефан Мештер. Године 1772. спомиње се да је у селу био један учитељ а да су становници Срби. На захтев учитеља Николе Бугарског српска црквена општина је подигла 1887. године нову школску зграду, преко пута своје цркве, са три учионице и једним учитељским станом.Прва школа на мађарском језику основана је 1793. године. Почетком XIX века у Стари Кер долазе и Немци који 1830. године формирају немачку школу у приватној кући, а која је радила све до октобра 1944. године. Након I светског рата и уједињења 1918. године, на Војводину је проширен школски Закон Краљевине Србије из 1904. године и према његовим одредбама школа је постала државна установа. Након тога насеље Стари Кер мења име у Пашићево а школа добија назив Државна народна школа Краљице Марије. Тада су формирана четири мешовита српска одељења. Од 1941. до 1945. године, за време окупације, настава у школи се одвија на мађарском језику. По завршетку II светског рата место добија ново име – Змајево, а школа назив «Јован Јовановић Змај», како се и данас зове. Године 1976. школа је добила нову модерну зграду са 4500 квадратних метара корисног простора, у којој се и данас налази. Школа се налази у релативно новој школској згради, добро очуваној, са одличном локацијом у самом центру Змајева, и са довољно простора за извођење настве и ваннаставних активности. Школа има четири специјализоване учионице за разредну наставу, осам специјализованих учионица за предметну наставу, пет кабинета, учионицу са рачунарима, библиотеку са 13.500 књига, кухињу за припремање и дистрибуцију хране, фискултурну салу, три канцеларију, зборницу и архиву. У дворишту школе налази се асфалтно игралиште за мале спортове, а око школе је уређена парковна површина од неколико хиљада квадратних метара

Основна школа Братство јединство – Бездан (Сомбор)

Основна школа Братство јединство – Бездан (Сомбор), Bezdan je jedno od vecih naseljenih mesta u zapadnoj Backoj. Leži na levoj obali Dunava, na tromedi Srbije, Hrvatske i Madarske. Udaljen je od Sombora 18 km. To je naselje od oko 5500 stanovnika, u ravnici na 90 metara nadmorske visine. Godine 1743. izabrano je Poglavarstvo sela. Andraš Kiralj izabran je za kantora-ucitelja. Drugi kantor-ucitelj u selu bio je Mihalj Bodo (1757-1791). Školu je selo podiglo od tvrdog materijala i sastojala se od dve ucionice i jedne manje sobe koja je služila kao stan ucitelju. Škola je radila cele godine, sem u vreme žetve i berbe. Treci kantor-ucitelj u Bezdanu bio je Janoš Bodo (1791-1828). 1806. na mestu stare škole izgradena je nova – bila je pokrivena trskom. Godine 1945. formirana je tzv. Osnovna škola. Školske 1961/1962. godine ukupan broj ucenika je bio 732. Od 25.maja 1964. godine škola nosi ime “Bratstvo-jedinstvo”. 30.juna 1964. škola je prešla na samoupravljanje. Izabran je radnicki savet. 16.juna 1976. po završetku nastave pocinje rušenje stare školske zgrade. 26.maja 1979. beležimo svecano otvaranje nove škole u Bezdanu. Interesantna cinjenica je, da iako je Bezdan malo mesto, iznedrio je nekoliko rukometnih i kajakaških olimpijaca.

Osnovna škola ”Jovan Jovanović Zmaj” – Novi Kneževac

Osnovna škola ”Jovan Jovanović Zmaj” – Novi Kneževac, Srpski Kustrur, Đala, Osnovna škola ”Jovan Jovanović Zmaj” Kralja Petra 1. Karađorđevića 13 Novi Kneževac osnonoviknezevac@open.telekom.rs Naša škola Još 1975. sagrađena je zgrada u kojoj se danas nalazi osnovna škola ”Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Kneževcu. Škola se nalazi u predivnom prirodnom ambijentu: u neposrednoj blizini reke Tise i velikog parka, koji je zbog retkih biljnih vrsta koje se u njemu nalaze pod zaštitom države, kao spomenik hortikulture. Sam park i građevine u njemu (dvor, letnjikovac, vinski podrum) su nasleđe grofova koji su živeli na ovim prostorima: Servijski, Maldegem, Talijan. Takođe u neposrednoj blizini škole nalaze se i Gimnazija, Srednja škola” Dositej Obradović”, Muzička škola, Predškolska ustanova ”Srećno dete”, Narodna biblioteka ”Branislav Nušić” i Centar za socijalni rad sa kojima škola ostvaruje uspešnu saradnju. U školi se nastava odvija dvojezično-na srpskom i mađarskom jeziku. Neguju se vrednosti kojima se podstiču učenici da upoznaju kulturu i običaje nacionalnosti sa kojima žive u istom mestu. Imali smo razmenu učenika sa susednom opštinom Deska iz Mađarske, tokom školske 2011/12 godine: boravili smo kod drugara u mađarskim porodicama, bili u njihovoj školi, na časovima, družili se na bazenu ili u Segedinu. Isto tako i mismo bili domaćini drugarima iz Mađarske, vodili ih u Knjižu na bazen, u Novi Sad, Beograd. Sve to po tri puta! Osim u Novom Kneževcu, nastava se odvija u Srpskom Krsturu, Banatskom Aranđelovu, Majdanu i Đali. Naši učenici redovno učestvuju na takmičenjima u svima nastavnim oblastima-od društvenih, jezičkih, prirodnih,tehničkih i sportskih disciplina. U školi se organizuje rad Učeničkog parlamenta, školskog časopisa i brojnih sekcija (sportskih, ekoloških, novinarskih, dramskih, hor….),a proslavllja se Dečja nedelja, Sveti Sava-školska slava, Dan škole-3. jun, ispraćaj maturanata-obično u maju… Učestvujemo u projektima: ”U ritmu Evrope”, ”Promocija humanih vrednosti”,”Etno dan”, ”Profesionalna orjentacija na prelasku u srednju školu”…….. Od prošle školske godine, za učenike 7. i 8. razreda se organizuju putovanja ka evropskim gradovima (Venecija, Prag) pod pokroviteljstvom Lokalne samouprave. Učestvujemo na brojnim konkursima likovnih i literarnih radova. U toku je izrada sajta škole. Volimo da se družimo, da pevamo i igramo, učimo i stvaramo. Dobo nam došli…….. osnovna škola ”Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Kneževcu

Основна школа “Вук Караџић”, Дероње

Osnovna škola Mora Karolj, Sajan

Osnovna škola Mora Karolj, Sajan- Istorijat škole Osnovna škola „Mora Karolj“ se nalazi u Sajanu. Sajan je malo selo u Vojvodini u Kikindskoj opštini. U selu živi oko 1500 ljudi, koji se bave uglanom poljoprivredom. Deo zgrade škole je izgrađena 1927. godine, 1968. je dograđena. Škola je dobila salu za fizičko i centralno grejanje 1985. godine. Školu trenutno pohađa 85 đaka, zaposlenih je 30. Škola je i centar zbivanja u selu. Pored nastave tu se organizuju vannastavne aktivnosti, zabavna popodneva, minibioskop i sportska zbivanja. U školi radi biblioteka i izdajemo školske novine. Svake godine organizujemo proslavu Dečje nedelje, završnu priredbu, božićnu priredbu, kviz znanja itd.

ОШ ,,Диша Ђурђевић” – Лазаревац

Основна школа, Огњен Прица – Колут

Основна школа Моша Пијаде, Бачки Брег

Основна школа Моша Пијаде, Бачки БрегСадашња зграда ОШ “Моша Пијаде”, сазидана је 1908. године. Први назив је добила по песнику Петру Прерадовићу, а и улица у којој се налазила, носила је његово име. У историјату школе, памти се генерација 1920-та када су се школске 1926/1927. године у први разред уписала 72 првака (Ове школске године у школу је уписано само 11 првака). Седели су у клупама “збијени” једно до другог. Тадашњи ђаци су сваки дан ишли у школу у две смене, чак и суботом. Једино четвртак поподне и недеља су им били дани одмора и тада су са учитељима ишли у цркву. После 2. светског рата Школа добија или мења име у ОШ “Моша Пијаде”. Школа је добила име по овом револуционару из разлога што је он за време рата боравио у месту, склопио пријатељство са мештанима и после рата је у неколико наврата долазио у место. Како је време пролазило, ова стогодишња зграда, одолевала је променама у друштву и селу. Из њених клупа су изашли ратари, сточари, столари, учитељи, лекари, кројачи… Међу њима је и песник Анте Јакшић.

Оsnоvnа šкоlа “Žаrко Zrеnjаnin” – Bela Crkva

Оsnоvnа šкоlа “Žаrко Zrеnjаnin” – Bela Crkva Istоriјаt šкоlе tеsnо је pоvеzаn sа кulturnim rаzvојеm Srbа u pоgrаničnоm dеlu Hаzburšке mоnаrhiје. Оsnоvnа šкоlа “Žаrко Zrеnjаnin” nаstаlа је dаvnе 1768. gоdinе. U pоčеtкu је tо bilа mаlа šкоlsка zgrаdа nаmеnjеnа оsnоvnоm оbrаzоvаnju srpsке dеcе. Nаlаzilа sе u dvоrištu srpsке prаvоslаvnе crкvе, а finаnsirаli su је člаnоvi crкvеnе оpštinе. Како sе vrеmеnоm pоvеćаvао brој učеniка, izgrаđеnа је nоvа šкоlsка zgrаdа 1786. gоdinе i tаdа su dоvеdеni stručni učitеlji sа strаnе. Šкоlа је pоdignutа nа mеstu stаrе i tu sе nаlаzilа svе dо zаvršеtка I svеtsкоg rаtа i dоlаsка nоvе vlаsti, Кrаljеvinе SHS. U nоvој držаvi šкоlа је iz crкvеnоg dvоrištа prеbаčеnо u nекаdаšnju zgrаdu stаrоg štаbа vојnо-grаničаrsке коmаndе i strаžе аustrоugаrsке vlаsti i u tој zgrаdi šкоlа sе i dаnаs nаlаzi. Izmеđu dvа rаtа šкоlа је nоsilа nаziv “Držаvnа osnоvnа šкоlа” i као tакvа finаnsirаnа је iz držаvnоg budžеtа Кrаljеvinе i bilа је pоd nаdzоrоm Pоdunаvsке оblаsti čiје је cеntаr biо u Smеdеrеvu. Pоrеd оdеljеnjа nа srpsкоm јеziкu оtvоrеnо је i nеmаčко оdеljеnjе. Pоslе II svеtsкоg rаtа оsnivаnjеm držаvе FNRЈ uкinutо је nеmаčко оdеljеnjе i prоmеnjеn је nаziv u ОŠ “Žаrко Zrеnjаnin”. Danas škola broji 450 učenika raspoređenih u 23 odeljenja. Radi se u dve smene i zbog nedostatka prostora, u dve zgrade, matičnoj i susednoj zgradi Gimnazije.

ОШ « Ђуро Салај « – Суботица

Данас . школа такође ради у два објекта, на напред поменутим адресама. Ученици се уписују са предвиђеног уписног подручја, са извесним одступањима. Уписно подручје је веома широко и обухвата неколико месних заједница. Према подацима из Годишњег плана рада у школској 2012/ 2013 године школу похађа 428 ученика, који су распоређени у 24 одељења ( 16 на српском и 8 на мађарском наставном језику ) . Специфичност школе је у томе што школу похађа велики број ученика ромске националности, који су из породица претежно расељених са Косова. Такође, сматрамо значајним и то што школа једина у граду нема фискултурну салу, чему придајемо приоритет у наредном периоду, што се тиче материјално – техничких услова за рад. Надамо се да ћемо у наредном периоду наићи на разумевање шире друштвене заједнице, јер само уз учешће свих структура можемо решити наш вишедеценијски проблем. Што се изградње фискултурне сале тиче до сада су учињени многобројни покушаји, али ништа конкретније није урађено , осим израде пројектне докуентације , таквих и још захтевнијих и обимнијих је неколико .У школској архиви налази се и пројекат за изградњу нове школске зграде у Мичуриновој улици , где је требало изместити стару школску зграду , која се налазила у улици 15. маја ( сада је то улица Бајски пут 25 ) , а грађена је средином 19. века . Најозбиљнији подухвати започети су 2000- е године када је Министаство просвете обезбедило 600 000,00 динара , а локална самоуправа 1 500 000,00 динара ( ако се не варам тада је однос динар /марка био 1 / 1, 63 ) . Тада је урађен је нови пројекат ,а како се ближио неповољан временски период у децембру 2000-е године донета је одлука да се за остатак новца ( око милион динара ) купи и профилише гвожђе за армирање темеља . Томе су предходили и сви поступци за добијање различитих сагласности , као и дозволе за почетак извођења радова . Недостатак прилива средстава спречио је наставак радова . Од 2003. године па до данас интензивно се ради на проналажењу могућности за изградњу фискултурне сале , али на жалост видљивих резултата нема јер осим израде пројектне документације ништа конкретно није урађено . Таквих је у школској архиви неколико . Своје захтеве смо слали почев од локалних преко покрајинских и државних органа , учествујемо на свим конкурсима , али наш пројекат још увек није ушао на листу оних пројеката који ће бити и финансирани . Недавно смо добили негативан одговор из Министарства спорта као одговор на резултате конкурса из 2011. године , а у вези са изградњом у 2012 . години . Такође смо недавно добили и одговор и од чланице ГВ да ни у 2013 . средства не могу бити обезбеђена , али сму уврштени у Стратегију развоја града , и да би до 2015.године дошло до реализације , односно изградње .У нашем допису година није прецизирана , а документ : «Стратегија развоја града рађена је за период 2012-2020 . год.». Сада имамо нови пројекат из 2010.године , али највећи проблем је што нам Главна грађевинска дозвола важи до 25.03.2013. године . Веома је важно напоменути да је социјална стуктура ученика наше школе специфична , јер велики број ученика живи у неподстицајним породицама , многи на ивици егзистенције , а велики број деце је смештен у хранитељским породицама . Само мали број деце се бави спортом , јер већина не може да плаћа чак ни чланарину , а да не говоримо да себи обезбеди спортску опрему или слично . Они то не могу имати ни у школи , јер услова нема .Школа нема фискултурну салу , те се настава физичког васпитња одвија напољу , када то временски услови дозволе, или у учионици уз шах или стони тенис . ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ Када је школа основана, нема поузданих података. У једном рукопису из год. 1840. се помиње да је већ у то доба на периферији града ( у Новом Селу) у 5 кварту постојала основна школа ( “вањска школа” ). На основу пројекта из 1857.год. школска зграда у улици 15. маја саграђена је 1864.год. Школска зграда је била државна, а не приватна и наменски је зидана за школу. Школа је у почетку била четворогодишња, а касније је прерасла у осмогодишњу. Најстарије матичне књиге су сачуване из 1871/72. шк. године. 1907. год. зграда је дограђена са још три учионице. Значајније поправке нису извршене све до 1948. године, када је издржавање прешло на терет буџета ГНО 1. реона. Током протеклих година извршена је адаптација школске зграде. Направљена је специјализована учионица за извођење наставе физичког васпитања и побољшани су услови за васпитно-образовни рад у учионицама. посебно је важно истаћи да је овај објекат у току 2002. године добио донацију од Америчке фондације за развој (АДФ) у оквиру пројекта „Ревитализација друштва путем демократског деловања“, а у сарадњи са МЗ Ново Село и јединицом локалне самоуправе. Радовима у оквиру пројекта типична школа 19. века попримила је далеко савременији изглед, посебно што се тиче ентеријера и уопште услова за рад (реновиране су учионице, санитарни чворови, изграђена котларница, реконструисана је зборница, урађена је хидроизолација зидова и подова). Школска згада у улици Петефи Шандора бр. 19 саграђена је 1961. године. 1989. године извршена је адаптација. Направљено је централно грејање, а у поткровљу су смештена 2 кабинета (за информатику и техничко образовање) и школска библиотека. Назив школе се више пута мењао током прошлости. Од 1871. год. до 1920. год. школа на Бајском путу је имала назив Државна основна народна школа. На основу печата отиснутих на Матичним књигама од 1921. до 1926. год. школа је носила назив Државна основна школа Суботица. Од 1927. до 1934. год. је Државна основна школа “Буњевачка матица.” Суботица.Од 1935. до 1940. Државна народна школа „Буњевачка матица“ Суботица.За време окупације од 1941. до 1944. год. школа се звала Државна основна народна школа на Бајском путу 5-ти круг.Данашњи назив школа носи од 28.06.1961. године. До 1920. год. настава се одвијала на мађарском језику, а од 1920. до 1941.год. на српскохрватском језику. За време окупације наставни језик је био мађарски, а после ослобођења српскохрватски и мађарски, односно од 1992. године српски и мађарски.

Основна школа “Братство – јединство”, Сомбор

Основна школа “Братство – јединство” Трг Цара Лазара 9 Сомбор На зеленом длану непрегледне бачке равнице, чија блага заталасаност чува успомену на површину негдањег Панонског мора, које с временом и Дунавом отплови пут Црног мора и осталих светских вода, распрострла се на њеном северозападном делу општина и варош сомборска. Наша школа је Основна школа “Братство – јединство” и смештена је у згради која је стара више од 130 година и налази се у најужем центру града Сомбора, близу централног градског трга. Зграда је рађена у стилу касне сецесије и решењем Покрајинског завода за заштиту споменика културе означена је спомеником од изузетног културног значаја. Првобитна намена зграде била је у функцији потребе католичке цркве, која се налази преко пута школе, а служила је за становање службеница поменуте цркве. Натпис из 1881. у холу школе говори да је грађевина од те године била намењена деци без родитељског старања, односно сиротиште. Након Другог светског рата зграда је била Учитељски факултет да би Решењем из 1954. године одређена да буде школа за основно образовање и васпитање, што јој је и данас намена. Школу похађа 426 ученика који уче 47 наставника. Специфичност школе је што је једина градска двојезична школа, где се настава похађа на два матерња језика: српском и мађарском. Посебно се истичемо у неговању матерњих језика српском и мађарском, те страним језицима енглеском и немачком, затим у техничком стваралаштву и спортским активностима. Поседујемо фискултурну салу, велико школско двориште и терен на њему, затим просторије продуженог боравка и школску кухињу. Настава се одвија у две смене и кабинетски. Познати смо по свом гостопримству што доказују бројни семинари који се одигравају у нашој школи на захтев самих водитеља семинара и по колективу који је спреман за лично и професионално усавршавање, а уз то и веома весео. Од 2006. године смо у пројекту УНИЦЕФ-а “Моја школа – школа без насиља” где је један од промотера и наша позната тенисерка Ана Ивановић. Циљ овог пројекта јесте у препознавању и реаговању на насиље, ненасилним путем. Овај семинар прошли су сви: наставно и ненаставно особље. У школи је веома активан и ђачки парламент, који такође организује бројне акције с циљем подстицања међусобне толеранције и прихватања различитости. С обзиром да је школа релативно млада, похађали су је велики број активних и значајних чланова сомборског живота: лекара, адвоката, уметника, спортиста. Нашу школу су завршили Бранко Маравић, академски сликар и оперски певач, затим спортисти Катарина Крпеж, рукометна репрезентативка Србије, параолимпијац Милан Граховац.

Komentari
Ucitavanje...

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi unapredio doživljaj. Predpostavljamo da je ovo u redu za Vas, ali se možete odjaviti ukoliko želite. Prihvatam Pročitaj više

Politika Privatnosti