Na Kopaoniku je nešto pre pet časova počeo da veje prvi ovogodišnji sneg, izjavio je Tanjugu meteorolog u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Nedeljko Todorović.
Todorović je rekao da se već od podneva očekuje razvedravanje, ali da se ne očekuje da snežni pokrivač danas na Kopaoniku bude deblji od jednog ili dva centimetra. Temperatura vazduha u sedam časova na Kopaoniku iznosila je jedan stepen ispod nule, ali je u trenutku kada je počeo da pada sneg bila na nuli, precizirao je Todorović.
Foto: Commons.wikimedia.org
Prvi sneg na Kopaoniku obično počinje da pada u septembru i najčešće se zadržava do aprila, mada ga mestimično, u pojedinim uvalama, ima i do početka jula, ali ponekad veje i u junu, podsetio je Todorović. Godišnje na Kopaoniku prosečno padne oko 400cm snega. Normalno i Kopaonik kao i svaka druga planina ima svoju nepredvidivu ćud pa se dešava da sneg padne i u Junu (7.6.1994.) kada je palo 4cm snega, ili pak u Avgusu-najtoplijem mesecu (31.8.1995.) kada je pao sneg visine 1cm i zadržao se ceo dan. U Aprilu, iako je u pitanju prolećni mesec, uglavnom padne najviše snega, pa je tako 17.4.1996. godine za jedan dan palo 70cm snega, a za tri dana koliko je trajala snežna mećava palo je ukupno 130cm snega, pa je nivo snega (starog i novog) kada se mećava stišala iznosio 160cm. Te godene je skijaška sezona trajala i u Maju. Najveća visina snežnog pokrivača izmerena je 22.3.2000. godine i tada je iznosila 170cm.
Meteorološka merenja na Kopaoniku su vršena još u devetnaestom veku i obično su ih obavljali prirodnjaci i istraživači koje je zanimala ćud ove divne planine. Zgrada Republičkog hidrometerološkog zavoda Srbije je sagrađena 1980. godine, kada kreće sa radom i stanica sa stalnom dežurnom službom. To je ujedno i glavna meteorološka stanica na Kopaoniku, jer postoje i padavinske stanice, privremene stanice i meteorološke stanice na teritoriji Kopaonika.