Pesnik Mika Antić, u jednom razgovoru je rekao da je čitao mnoge pisce i da su na njega svi uticali, ali je malo onih, kako je govorio, koji su mi ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. On piše o sitnicama koje čoveka okružuju a koje on nije u stanju da primeti opterećen svakodnevnim životnim aktivnostima.
U obraćanju deci on kaže „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.[1] Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.
Dela
- „Vojvodina“
- „Ispričano za proleće“ (1951)
- „Roždestvo tvoje“
- „Plavo nebo“
- „Nasmejani svet“ (1955)
- „Psovke nežnosti“
- „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) (1962)
- „Mit o ptici“
- „Šašava knjiga“(1972)
- „Izdajstvo lirike“
- …
Za decu je napisao:
- „Plavi čuperak“ (1965)
- „Horoskop“ (1983)
- „Prva ljubav“ (1978)
- „Garavi sokak“ (1973)
- „Živeli prekosutra“ (1974)
- „Plava zvezda“
- …
![]()
Nagrade
Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr.
“Nemoj da piješ iz moje čaše. Dobićeš potrebu da voliš ljude, ceo svet, čovečanstvo”.
Izvor: Wikipedia