Madrid, srce Španije

Pre opisa turističkih znamenitosti grada valja pojasniti da Madrid ne čini samo španska prestonica. Prema administrativnoj podeli Region Madrid (preko 8000 km²) se nalazi u središnjem delu države oivičen planinama Sijera de Gvadarama na severu i dolinom reke Taho na jugu, odnosno regionima Kastilja i Leon i Kastilja la Manča. Unutar regije osim Madrida poznatiji gradovi su Mostoles, Fuanlabrada, Alkokron, Leganes i Hetafe. Ipak sva slava pripada metropoli i prestonici.

Stara istorija Madrida

Uprkos oskudnosti dokaza o životu na ovim prostorima pre perioda muslimanske vladavine utvrđeno je da je Madrid svoje postojanje započeo još u praistoriji dok je tokom rimske imperije predstavljao značajno naselje. Nažalost, ne postoje očuvani rimski spomenici u današnjem Madridu ali obilje njih možete pogledati u mnogim gradskim muzejima. Prodorom muslimanskih plemena na Iberijsko poluostrvo Madrid u drugoj polovini 9-og veka postaje važna vojna odstupnica sa ciljem da otera hrišćanske invazije.

Ipak, posle dogovora potpisanog 1083. pralazi u posed hrišćanske teritorije Kastilja i Leon. Unutar njegovih zidina u miru su živeli Mavri, jevreji i hrišćani. Vladavina gradom se dovodi u red izdavanjem Madridske povelje 1202. godine a prvo zasedanje Parlamenta beleži se daleke 1309. Ljubitelji  istorije mogu pronaći fragmente arapske arhitekture u Arapskom zidu katedrale La Almudena u srcu grada.

Od letnje rezidencije do prestonice

Madrid prvo postaje sezonska prestonica kastiljanskih kraljeva a prvi koji gradsku tvrđavu pretvara u kraljevsku palatu početkom 15-og stoleća bio je Enrike III. Nešto kasnije Kraljevski sud kojim je monarh lično zasedao osniva se u Madridu. Godne 1562. kralj Filip bira Madrid za mesto svoje rezidencije. Najpre, Toledo je imao primat ali zbog toga što po kraljevim rečima „u Madridu sunce nikada ne zalazi“ ali i zbog mnogo voda i šume kao i velike blizine manastira El Eskorijal palati Madrid od povremene postaje stalna prestonica. Kao godina u kojoj Madrid postaje prestonica „za navek“ navodi se 1606. Iz ovog perioda datiraju i verovatno najstarije građevine u gradu, unutar konzerviranog  „Plaza de la Villa“, izgrađene u 15-om veku.

Razvoj u modernu svetsku metropolu

Neometani ravoj kroz sedamnaesti i osamnaesti vek pomalo je usporen Velikim građanskim ratom u državi ali u posleratnom periodu nagli industrijski razvoj menja lice grada ujedno utičući na dalji razvoj. Veći deo 20-og veka španske, a samim tim i madridske istorije obeležili su različiti diktatori.

Zatvorena spoljna politika na neki neobičan način je prijala prestonici jer su centralizovana državna moć i bogatstvo mahom bili koncentrisani u Madridu. Poslednje decenije prošlog i prve dve ovog veka karakterišu otvorenu spoljnu politiku cele Španije koja je doprinela da njena prestonica postane pravi kosmopolitski grad, svetski grad i metropola modernog doba.

Nebrojeni turistički potencijali Španije i samog Madrida privlače milione posetilaca svake godine. Bili bismo nepravedni da favorizujemo samo par gradskih lokacija znajući da ih u Madridu ima “bezbroj” koje obavezno morate videti. Statistički svetski turisti najviše vole muzej Prado, Kraljevsku palatu, centralni gradski trg Puerta del Sol, pomenuti stari kvart Plaza Mayor, stari egipatski hram Templo de Debod, Madridsku Katedralu… Za beg iz gradske gužve preporučujemo jednodnevni izlet do Toleda ili do Manastra El skorijal sa čuvenom Dolinom palih, simbolom španske patnjei stradanja.

Pored nazaboravne Barselone, magične Pamplone ili rajskih Balearskih ostrva mnogi nepravedno zaboravljaju koliko bogatu istoriju i široku ponudu turistima nudi Madrid. Ne zaboravite, ovaj grad je ipak srce Španije!

 

Izvor: ZanimljivaGeografija