Kako urbanizacija utiče na evoluciju

Postoji jedna vrsta komarca koja živi u londonskom metrou. Ovaj određeni komarac prilagodio se životu u svom podzemnom staništu. Za razliku od rođaka koji žive nad zemljom, on ne hibernetira tokom zime i ženkama nije potrebna krv za jaja. Zapravo, dva komarca se genetski razlikuju do te mere da se ne mogu više ukrštati.

U međuvremenu u Tucsonu u Arizoni, jedna vrsta ptica – meksička rujnica – razvila je duži, širi kljun jer im to olakšava grickanje brojnih ukusnih poslastica u hranilicama za ptice koje ljudi održavaju u svojim dvorištima.

U oba slučaja je evoluciju podstaknula ljudska aktivnost i, posebno, urbanizacija.

Tradicionalno se o evoluciji mislilo kao o dugoročnom procesu podstaknutom ekološkim pritiscima i interakcijom između vrsta. Ali sada postoji novi pokretač koji velikom brzinom menja brojne druge vrste, a to je kako stupaju u interakciju sa ljudima i našom izgrađenom okolinom, rekao je Jason Munshi-South, izvanredni profesor bioloških nauka sa univerziteta Fordham.

Ljudi i naši gradovi su jedna od najdominantnijih sila savremene evolucije.

U radu objavljenom u časopisu Science, Munshi-South i Marc Johnson, izvanredni profesor biologije na univerziteta Toronto Mississauga, analizirali su postojeća istraživanja o uticaju urbanizacije na evoluciju kako bi povezali rezultate. Otkrili su da gradovi uzrokuju ubrzanje u evoluciji.

Životinje su se kroz prirodnu selekciju i slučajne mutacije prilagodili upotrebom pesticida, zagađenju, lokalnoj klimi i strukturi gradova. I sve se to događa puno većom brzinom nego što biste inače očekivali.

Napravili smo novi ekosistem koji niti jedan organizam nije video ranije, rekao je Johnson.

Dobra je vest da se neki organizmi mogu prilagoditi, kao što su domaće vrste koje imaju važne ekološke funkcije u prirodi. Ali, to može biti i loša vest jer bi sposobnost prilagođavanja nekih od ovih organizama na naše gradove mogla povećati prenos bolesti.

Stenice su, na primer, još pre dvadeset godina bile retkost, ali su se prilagodile insekticidima kojima smo držalo pod kontrolom pa su eksplodirale u izobilju širom sveta, dodao je.

Naučni par je otkrio da životinje u gradovima pokazuju manju genetsku raznolikost od onih iz manje urbanih područja. Na primer, crvene lisice koje su nedavno migrirale u Cirih. One pokazuju manje genetske raznolikosti od onih u obližnjim seoskim područjima, što bi ih, kažu naučnici, moglo staviti na veći rizik od bolesti i klimatskih promena.

Naučnici se nadaju da će privlačenjem pažnje na uticaj urbanizacije na evoluciju gradski planeri biti nežniji prema nama i okolini i pronaći načine da zaštite izvorne vrste i pritom ograničavaju širenje nametnika i prenosnika bolesti.

Izvor: opusteno.rs