Istorija Palate Beograda – Beogradjanke
Beograđanka ili Palata Beograda je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove. Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
Palata Beograda je građena od 1969. do 1974. godine prema projektu arhitekte Branka Pešića. Zaslugu što je glavni grad Jugoslavije dobio najvišu zgradu sa prvim restoranom vidikovcem zaslužan je još jedan Branko Pešić – tadašnji gradonačelnik.
Dvedeset godina kasnije, vidikovac je zatvoren kada je „Studio B” zakupio poslednji sprat. On je najverniji stanar ove višespratnice jer od njenog otvaranja nije menjao adresu sa koje emituje program. Osim te radio i televizijske kuće, oko 40.000 kvadrata poslovnog prostora sada koriste mnogobrojne gradske i republičke institucije, firme, škole.
Fasada „Beograđanke” – 11.500 kvadratnih metara – izvedena je kao zavesa od aluminijuma i „termopan” dvostrukog stakla. Nikada nije renovirana. Materijal za fasadu stigao je iz Italije. Nekoliko dana većalo se da li izabrati tamniji ili svetliji aluminijum. Izbor je pao na tamniji, jer je kvalitetniji, ali se nije svideo svima.
Fasada bi možda i danas prošla kao viši razred energetske efikasnosti. No kao svaka građevina koja grad obeleži, ni Palata „Beograd“ nije bez kontroverzi. Tamna fasada mnogima vizuelno previše odskače; kažu da je crna zgrada suprotna gradskom imenu. Dugo traje bez ozbiljnijih problema, što znači da su bili u pravu.
Nastala je u periodu velikog zamaha u izgradnji, kada su podignuti i drugi gradski simboli, poput mosta ,Gazela’ i nekih hala Beogradskog sajma. Najviša građevina u starom delu grada pre nje je bila Palata ,Albanija’, skoro upola niža.
Imala je računarski sistem sa senzorima koji su održavali veštačku klimatizaciju u zgradi. Senzori na zgradi upravljali su roletnama u zavisnosti od snage vetra ili sunca. Bila je dosta ispred svog vremena.
Beograđanka’ estetski nije vrhunski domet arhitekture, ali jeste postala simbol zbog dominantne visine, i trebalo bi je zadržati u sadašnjem obliku. Izgradnjom novih visokih objekata možda gubi mesto u silueti grada, ali malo je verovatno da grad može toliko porasti da ,Beograđanka’ postane nebitna.
Status spomenika kulture Palata „Beograd“ zaslužuje i zbog svega što se događalo unutar njenih zidova. Bila je i ostala dom Studija B, i iz nje je Duško Radović pozdravljao sugrađane sa:
Izvor: wikipedia.rs nin.co.rs