Dan Republike bio je praznik u bivšoj SFRJ koji se slavio 29. novembra.
Obeležavao godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943., kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945.
29. novembra 1945. potpisana je Deklaracija o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
Ustavotvorna skupština je na prvoj zajedničkoj sednici oba doma (Savezna skupština i Skupština naroda), prihvatila Deklaraciju kojom je ukinuta monarhija i proglašena republika.
Na fotografijama vidite Edvarda Kardelja koji potpisuje deklaraciju o proglašenju Republike, kao i vatromet kojim je obeleženo proglašenje Republike 29. novembra i slavlje naroda u okolini Beograda na vest o proglašenju.
Đaci prvog razreda osnovne škole postajali bi pioniri, i svečano su im dodeljivane pionirske marame, kao prvi znak prijema u svet odraslih. Polagali su tada pionirsku zakletvu, što je mnogima i dan-danas ostalo duboko urezano u sećanju.
Specijalni, istorijski događaj u Beogradu trebalo je da se odigra 29. novembra 1970. godine. Tada su otvarani auto-put kroz Beograd, most Gazela, Mostarska petlja i Terazijski tunel.
Iako su građevinci uložili maksimalan napor da svi radovi budu okončani za Dan Republike, otvaranje je održano tek 4. decembra. Dabome, činu otvaranja prisustvovao je i predsednik Republike Josip Broz Tito.
Foto–dokumentacija “Borba”
Raspadom SFRJ prestalo se i sa obeležavanjem Dana Republike u svim republikama nekadašnje zajedničke države. Zvanični praznik ostao je najduže u Srbiji, odnosno tadašnjoj SRJ – do 2002. godine.