Etno sela Srbije

0

U selima Srbije sa jedinstveno osmišljenim sadržajima i posebnim aktivnostima – branje voća, povrća i lekovitog bilja, kosidba, sakupljanje sena, stari zanati, vožnja planinskih biciklova, stare manifestacije i tradicionalni festivali, kursevi kulinarstva, mešenje hleba, razvlačenja testa, škole folklora, radionice rukotvorina i starih zanata mozete se sloniti od obaveza, i uživati u svemu navedenom, bez pritiska i bez obaveza.

Zvuči čarobno, zar ne? Sve ove stvari možete naći na jednom mestu – u etno selima Srbije, a Srbija ih ima zaista mnogo. Izdvojili smo par etno sela za vas.

 

 

1. Sirogojno

Ako ste se ikada zapitali kako je izgledao život u planinskom selu u 19. veku, postoji mesto koje savršeno dočarava običaje i duh tadašnjeg srpskog seoskog života. Ušuškano u živopisnim krajolicima, nalazi se etno selo Sirogojno.

Zbog 47 drvenih kućica, izmeštenih iz okolnih zlatiborskih sela, od kojih svaka ima autentično pokućstvo, ambar, hlebnu peć, kačaru sa kazanom za pečenje rakije, kao i zbog krčme, drvene crkve i preko 2000 eksponata, ovo čudesno mesto proglašeno je 1980. godine za muzej na otvorenom pod imenom “Staro selo”.

Međutim, postoji još jedna stvar koje čini Sirogojno jedinstvenim, a to su Sirogojno style džemperi koje ovdašnje pletilje ručno prave. Dzemperi iz Srbije našla na svetskim modnim pistima. Naravno, reč je o sada već prepoznatljivoj garderobi iz Sirogojna koja iz godine u godine, postaje sve veći modni hit.

2. Terzića avlija

Na proplanku nedaleko od sela Zlakuša nalazi se etno selo Terzića avlija. Ovo prosto očaravajuće gazdinstvo čine dve stare ali živopisne srpske kuće sa salašem, šupom, bunarem i dvorištem karakterističnim za 20. vek.

Takođe, seosko turističko domaćinstvo Terzića avlija prestavlja i svojevrstan muzej kako na otvorenom tako i na zatvorenom koji će osvojiti vaše srce onog trenutka kad kročite na njega. To što je ovo selo 2008. godine bilo dobitnik “Turističkog cveta’’, najvećeg priznanja u oblasti seoskog turizma, dodatno svedoči o njegovoj lepoti, autentičnosti i specifičnosti.

Njegov zaštitni znak je srpski vojnik iz perioda Balkanskih ratova, napravljen u prirodnoj veličini od jasenovog drveta po liku Gvozdena Terzića.

3. Drvengrad (Kustendorf)

Između planine Tare i Zlatibora nalazi se Drvengrad, magično etno selo koje je izgradio Emir Kusturica za potrebe snimanja filma “Život je čudo”, i dom svetski čuvenog Kustendorf filmskog festivala.

Ova predivna oaza nadomak Mokre Gore nudi vam ne samo tradicionalnu srpsku kuhinju već i mogućnost boravka u autentičnim brvnarama.

Drvengrad odnosno Kustendorf ima i galeriju slika, biblioteku, bioskop “Undergorund”, crkvu posvećenu svetom Savi, poslastičarnicu sa domaćim kolačima, prodavnicu suvenira i ambijent koji nikada nećete zaboraviti.

Naravno, poseta Drvengradu ne bi bila potpuna bez vožnje Šarganskom osmicom, jedinstvenom turističko-muzejskom železnicom sa bogatom istorijom i vijugavom putanjom kroz nezamislivo prelepe predele Tare. Ukrcavanjem na ovaj voz proći ćete kroz dvadeset i dva tunela, preko pet mostova i savladati visinsku razliku od 300 metara i sve to na ukupnoj razdaljini od 15.440 metara.

Nepunih pedeset godina se kroz ove brdovite krajolike i planinske useke probijao čuveni „Ćira“, ostavljajući za sobom miris dima i prepoznatljiv „ćihu, ćihu, ćihuhu“ zvuk.

Šargansku prugu ili deonicu između Užica i Vardišta, počela je da gradi Sarajevska direkcija 1. marta 1921. godine. Prvi voz je prošao novom prugom 25. januara 1925. godine, a ova pruga je imala veliki ekonomski, politički i vojno-strategijski značaj.  

Šarganska pruga ime „osmica“ dobila je zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom idući preko brda u zavijenim krugovima u obliku broja osam. Jedna od najvećih atrakcija ove pruge je stanica Golubići, napravljena za potrebe filma režisera Emira Kusturice pod nazivom „Život je čudo“.

 

4. Sunčana reka

Na desnoj obali Drine, tačno između planine Gučevo u Srbiji i planine Majevice u Republici Srpskoj, u Banji Koviljači nalazi se etno selo kakvo dosad još sigurno niste videli i doživeli.

Sunčana reka je jedinstvena oaza stvorena za sve one koji žele da se odmore, opuste i uživaju u najzelenijim pejzažima. Ovo etno selo ne samo da sadrži atraktivan smeštaj u koji spadaju gostinjske kućice drvene ili ciglom zidane za odmor i “Seoce K’o nekad”.

“Seoce k’o nekad” sačinjava pet kućeraka koji se zovu: “Jabuka”, “Trešnja”, “Višnja”, “Kajsija”, “Breskva” i muzejsku vrednost s obzirom da pokazuje način života u starom srpskom selu. Odlično je za kampovanje. već nudi i terene za skoro sve sportove i širok asortiman rekreativnih aktivnosti kao što su jahanje, steličarstvo, muzički, pilates i wellness program, pešačke ture i obilasci, vožnja kvadbajkovima i čamcima.

5. Tiganjica

Sagrađeno od temelja u tipično banatskom tj. lalinskom stilu, etno selo Tiganjica savršeno dočarava posetiocima način života u Banatu pružajući im priliku da se vrate kroz vreme i uživaju u čarima prošlosti ovog dela Srbije.

Uz slatku melodiju tamburice, gosti ovog banatskog sela mogu da se oprobaju u pravljenju Čobanskog paprikaša ili riblje čorbe. Takođe, mogu da razgledaju i jašu čistokrvne konje dok se deca mogu igrati na igralištu uz raznovrstan sadržaj i ponije.

Posebno treba obratiti pažnju na banatsku etno-kuću koja je sagrađena od prirodnih materijala: zidovi su napravljeni od blata, peska, slame i čerpića. Grede u unutrašnjosti stare su više od 500 godina, a u kući se nalazi i čuvena paorska peć. Ovo etno-selo postalo je domaćin lovaca, ljubitelja životinja i prirode i dece.

Komentari
Ucitavanje...