Deliblatska peščara ili Banatski pesak jedinstvena je peščara u Evropi, a nalazi se u jugoistočnom delu srpske pokrajine Vojvodine, u južnom Banatu. Deliblatsku peščaru su još u ledenom dobu oblikovali moćni vetrovi nanoseći pesak sa Dunava na prostrani plato na jugu Vojvodine.I dalje mnogima neznana, pusta, skrivena između vršačke, tamiške i ravni Dunava na jugoistoku Vojvodine, leži Deliblatska peščara, evropska Sahara i jedina pustinja Evrope, kako je zovu. Na samo sat vožnje od Beograda, ova najveća peščara Starog kontinenta, koja se prostire na oko 300 kvadratnih kilometara, ime nosi po obližnjem selu Deliblato, nastalom još u tursko doba.
Foto: https://sr.wikipedia.org/
Ako vas put nanese u ovaj divlji kraj Srbije, nesumnjivo ćete čuti i da je peščara zapravo dno nekadašnjeg Panonskog mora.Ledena košava, koja zimi ovde udara brzinom i do nekoliko stotina kilometara na sat i danas oblikuje ovu divljinu po svom.
Nepregledne dine pošumljene su u 19. veku, u doba austrougarske vlasti.Naoko tako pusta, ova peščara zapravo je dom za oko 900 vrsta biljaka, među kojima je i 20 vrsta orhideja. Tu rastu banatski stepski božur, Pančićev pelen, šerpet, Degenova kockavica i još neke retke vrste, koje je moguće naći samo u Deliblatskoj peščari i nigde više u Srbiji. Ovde ćete imati jedinstvenu priliku da se susretnete sa mnogim retkim živim stvorenjima, pustinjskim mravima, mravljim lavom, banatskim sokolom, orlom krstašem, orlom kliktašem, stepskim skočimišem, stepskim tvorom, jer osim u ovoj peščari, njih malo gde ima i u našoj zemlji i u Evropi. Tako ugrožene i malobrojne, one su utočište našle baš na ovom području, koje je zato uvršćeno u najznačajnija staništa ptica na evropskom kontinentu. Nemojte se začuditi ako usput naiđete i na vuka, srnu, divlju svinju… Otuda je još davne 1977. proglašena za specijalni rezervat prirode, a od 2002. nalazi se na preliminarnoj listi Uneska kao područje izuzetnih prirodnih vrednosti. Na ovom prostranom nesvakidašnjem platou mesta ima i za pčelare iz čitave Srbije jer su ovdašnji bagremov i lipov med veoma cenjeni.
Foto:https://sr.wikipedia.org/
Svet za sebe su Zagajička brda, neobičan predeo na severoistočnom obodu peščare, posve drukčiji od cele vojvođanske ravnice. Ko god da ga poseti, nesumnjivo će pomisliti da je zalutao u neku prastaru bajku. Jer dokle god pogled doseže, jedno na drugo naslanjaju se nanizana brdašca, drevne peščane dine prošarane šumom i stepskim rastinjem. Tajnoviti puteljci će vas odvesti do najvišeg vrha od 256 metara i spomenika u obliku piramide. Videćete odatle Dunav, Vršačke planine, južne Karpate.
Foto:https://sr.wikipedia.org/
Nema sumnje da ćete u Deliblatskoj peščari naći nešto po svom ukusu jer ona nudi seoski turizam, kampovanje, školski rekreativni centar, lovišta, izletišta Devojački bunar i Čardak s osmatračnicama i vidikovcima, a zimi su sankanje i uživanje u igrama na snegu na drevnim dinama nešto zaista posebno.
Lovište Deliblatska peščara se nalazi na površini od 33.610 hektara od čega je ograđeno 1.850 hektara Dragićev Hat. Lovište se nalazi u okviru Javnog preduzeća Vojvodinešume kojim upravlja šumsko gazdinstvo Banat Pančevo. Od krupne divljači mogu se loviti jeleni, divlje svinje i srne a od sitne divlje patke i divlje guske.
Foto:https://sr.wikipedia.org/
Lovište se nalazi u Južnom Banatu i okruženo je sa tri reke: Dunav, Tamiš i Karaš. Jugoistočni deo lovište u dužini od sedam kilometara naslanja se na Dunav – Dragićev Hat zauzima površinu od 1.850 hektara i osposobljeno je kao lovno-uzgojni centar.
Labudovo okno je deo lovišta u kojem se organizuje lov na divlje patke i guske i obuhvata površinu od 2.500 hektara močvarskih terena, rečnih ostrva i Dunava. Tokom jeseni i zime velika jata divljih pataka i gusaka nastanjuje ovaj kraj. Lovci se smeštaju u lovačkim kućama u samom lovištu.
Izvor : Wikipedia, Blic