Crna Rupa i da li je Ajnštajn bio u pravu?

U pitanju je prva fotografija crne rupe – što je podvig koji će staviti na probu stub nauke: opštu teoriju relativnosti Alberta Ajnštajna.

Crne rupe su izuzetno gusti nebeski entiteti sa gravitacionim poljima koja su tako moćna da ni svetlost ni materija ne mogu da pobegnu iz njih, što ih čini izuzetno teškim za posmatranje uprkos njihovoj ogromnoj masi.

Inače, ovaj projekat započet je 2012. godine da bi se direktno posmatrala neposredna okolina crne rupe uz pomoć globalne mreže teleskopa. Horizont događaja crne rupe, odnosno njena granica, jeste tačka bez povratka posle koje sve – zvezde, planete, gas, prašina i svi oblici elektromagnetnog zračenja – odlazi u zaborav. Projekat je ciljao na dve supermasivne crne rupe koje se nalaze u središtima različitih galaksija.

Istraživanje će testirati Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti iz 1915. godine, koja objašnjava zakone gravitacije i njihov odnos prema drugim prirodnim silama. Ajnštajnova teorija dozvoljava predviđanje veličine i oblik crne rupe. Ako se ispostavi da to predviđanje nije tačno, teoriji će trebati preispitivanje.

Jedna od crnih rupa, Strelac A*, nalazi se u centru naše galaksije Mlečni put, na 6,000 svetlosnih godina od Zemlje i ima 4 miliona puta veću masu od Sunca. Drugi crna rupa, M87, u centru je susedne Devica A galaksije, sa masom od 3.5 milijardi puta većom od Sunca i udaljenošću od 54 miliona svetlosnih godina od Zemlje.

Crne rupe, koje mogu imati različite veličine, nastaju kada supernove, veoma masivne zvezde, eksplodiraju na kraju svog životnog ciklusa. Činjenica da crne rupe ne dozvoljavaju izlazak svetlosti čini njihovo posmatranje veoma teškim.

Naučnici će tražiti prsten svetlosti – iskrivljenu materiju i svetlost koje kruže ogromnom brzinom na ivici horizonta događaja, oko oblasti tame koja predstavlja pravu crnu rupu. Ovo je poznato kao senka, odnosno silueta crne rupe. Naučnici kažu da bi oblik senke, prema Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativnosti, trebalo da bude gotovo savršen krug, a ako se ispostavi da nije, nešto nije u redu sa tom teorijom, prenosi britanska agencija.

Ekipa naučnika danas je prvi put u istoriji astronomije prikazala pravu fotografiju jedne crne rupe u svemiru. Fotografija predstavljena tokom šest simultanih konferencija za novinare širom planete, prikazuje svetleći krug sa tamnim diskom u sredini.

Crna rupa je slikana u galaksiji M87, oko 50 milona svetlosnih godina od Zemlje, naveli su naučnici.

“Takvu razdaljinu teško da možemo uopšte da zamislimo”, izjavio je francuski naučnik Frederik Gije iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS).

Fotografija je napravljena u okviru međunarodne saradnje naučnika i projekta nazvanog “Event Horizon Telescope” (EHT), koji okuplja desetak radioteleskopa i opservatorija širom planete od Evrope, preko Južnog pola, Čilea i Havaja.

Kombinovanjem tih instrumenata kao da su mali delovi nekog džinovskog ogledala, naučnici su uspeli da naprave neku vrstu virtuelnog teleskopa veličine Zemlje. Naučnici su opisali rad tog teleskopa kao kad bi neko iz Njujorka čitao novine koje se nalaze u Parizu.

Do sada se nije znao tačan izgled crne rupe koja se pominje još u 18. veku. Nijedan teleskop nije nikad uspeo da vidi crnu rupu, a još manje da napravi fotografiju.

Astrofizičar Žan-Pjer Limine izjavio je Frans presu da nije očekivao da će za svog života uopšte videti footrafiju crne rupe.

Crna rupa je nebesko telo koje ima izuzetno veliku masu u veoma maloj zapremini. Kao kad bi Zemlja stala u kockicu za društvene igre. Iz te rupe, zbog izuzetno jake gravitionce sile, ne mogu da izađu ni materija ni svetlost.