Biljka za sve: Od agave se prave tekila, brašno i veštački zaslađivači

Agava je biljka koje je posebna po tome što vene odmah nakon što procveta, ali se na njeno cvetanje može čekati i do 40 godina.

0

Agava je biljka koje je posebna po tome što vene odmah nakon što procveta, ali se na njeno cvetanje može čekati i do 40 godina. Ova biljka potiče iz pustinje, pa je kao takva otporna na velike temperaturne razlike i ekstremne vrućine. Pored toga što je poznata po tome što se od nje pravi tekila, ona je odlična sirovina za pravljenje različitih vrsta brašna i veštačkih zaslađivača.

Agava je biljka koja potiče iz porodice ljiljana, iako se zbog njenog izgleda do nedavno smatralo da je pripadnica porodice kaktusa. Ova biljka može imati i do sedam metara visoku, golu, iz ružice listova izraslu stabljiku, na čijem se vrhu rascvetava golema metlica s mnogo cvetova. Oko jedan metar dugačko, sočno mesnato lišće, koje pri zemlji pravi tako zvanu ružicu, na vrhu je šiljato, a po obodima oštre i vrlo šiljate bodlje.

Cveta tek nakon 100 godina, a kad procveta i donese plod, odmah vene. Upotrebljava se lišće, i to sveže, ili sok isceđen iz lišća, ili lišće o sušeno i samleveno u prah. Najbolje je lišće upotrebiti malo pre nego što biljka procveta, ili dok je u punom cvetanju, jer je tada u njoj nakupljeno najviše aktivnih stvari, a one menjaju svoja svojstva čim biljka procveta, jer tada vene.

Agavina je domovina Meksiko, iz kojeg je 1561. Godine dopremljena u Evropu, a rasprostranjena je širom Sredozemlja, pa je danas možemo pronaći i kod nas. Na našem području udomaćila se agava latinskog naziva Agava americana. Neke vrste agave, kao Agava sisalana, daju vlakno sjajno bele boje, a iz nekih vrsta, poput plave agave (Agave tequilana), dobija se slatki sok. On se može piti odmah ili se alkoholnim vrenjem pretvara u napitak pulque – nacionalno piće u Meksiku s oko pet posto alkohola. Destilacijom se dobija poznata rakija tekila.

Agavin sirup ili nektar pribavlja se iz stable ove biljke, a koristi se kao prirodni zaslađivač. Naziva se iaguamiel (medena vodica), jer ima blagi ukus i svetlu boju. Ređi je od meda, ali je slađi, pa ga kod kuvanja treba stvljati još manje nego meda. Drevni Asteci koristili su mešavinu agavinog sirupa i soli za zaceljivanje rana, ali i kao melem kod infekcija kože. I savremena medicina potvrdila je prednost i agavinog sirupa u borbi protiv piogenih (gnojnih) i crevnih bakterija.

Agavin se nectar dobija iz agavinih istova. Režu se listovi starii zmeđu 7 i 14 godina. Kad je od njih pribavljen sok, listovi se suše i samelju u prah. Dobijeni sok se filtrira, a potom zagreva na niskim temperaturama kako bi se odvojili polisaharidi od običnih šećera.

Glavni polisaharid sadržan u agavinom nektaru je inulin, koji se uglavnom sastoji od fruktoze. Filtrirani sok varira od svetlo do tamno žute boje, u zavisnosti od načina obrade. Jezgro lista agave bogato je saharinom i pečena je vrlo ukusna za jelo. Seme se pak koristi za dobijanje brašna od kojeg se može praviti testenina za supe ili, ako se pomeša sa žitnim ili zobenim brašnom, ispeći hleb.

Lekovita svojstva

Agavin koren je diuretik, a koristi se i u lečenju bolesti zuba. Zbog svojeg niskog glikemijskog indeksa, agavin sirup gotovo nimalo ne utiče na nivo šećera u krvi. Stoga je idealan za dijabetičare i ljude preosetljive na šećer. Glikemijski indeks je mera koja nam pokazuje kojom brzinom i intenzitetom se povećava nivo glukoze u krvi nakon konzumiranja određene hrane. Poređenja radi, glikemijski indeks agavinog sirupa je 27, meda 83, a belog šećera 137. No, niži glikemijski indeks ne znači i manju slatkoću: agava je 1,4 do 1,6 puta slađa od običnog šećera, te je i kaloričnija od glukoze.

Osim niskog glikemijskog indeksa, agavin sirup ima i niz drugih pozitivnih učinaka na zdravlje. Agava sadrži saponine i fruktane. Saponini imaju antiupalna svojstva i jačaju imunološki sistem, te pomažu u borbi protiv bakterija. Fruktani su korisni kod dijabetesa i smanjuju nivo štetnih crevnih bakterija, pomažu kod zatvora i smanjuju rizik od nastanka raka creva. Fruktani takođe povećavaju apsorpciju mineral poput kalcijuma i magnezijuma potvrdili su naučnici s Nacionalnog politehničkog instituta u Guanajuatu u Meksiku.

Dosta visok nivo kalcijuma, zajedno s magnezijumom i vitaminom D, smanjuje opasnost od osteoporoze i drugih bolesti povezanih sa zdravljem kostiju. Agava sadrži i inulin, vrstu fruktana kojem se pripisuje niz pozitivnih učinaka na ljudsko zdravlje. Studije pokazuju da je inulin pogodan za gubitak viška kilograma zbog svojeg malog glikemičkog indeksa, uzrokovanja osećaja sitosti.

Inulin je povezan sa smanjenjem nivoa holesterola i rizika za nekoliko vrsta raka. Sirup agave sadrži i vlakna koja potpomažu rad probavnog sistema, pa tako sadrži mnoge elemente u tragovima, poput kalcijuma, gvožđa i vitamina B i C. Agavin sirup ne sadrži skrob, pa je ovaj zaslađivač pogodan za osobe na bez glutenskoj ishrani.

Kako se pravi prirodni zaslađivač

Agava je ukusna i jednostavna za korišćenje. U poređenju sa medom i drugim organskim sirupima, agavin je nectar blag te se lako otapa. Agava je idealno zaslađivač za one koji žele jela zasladiti organskim proizvodom. Prilikom kupovine agavinog sirupa, pobrinite se da kupujete organski proizvod te da se radi o nektaru iz lista agave, a ne iz korena.

Obratite pažnju na to da kupujete proizvod koji nije obrađivan na visokim temperaturama. Takav sirup obično ima tamniju boju i intenzivniji miris. Sirup agave možete koristiti za pripremu kolača, pudinga, peciva, marinada, voćnih i mlečnih napitaka, kompota, pekmeza pa čak i za salate od voća i povrća. Posebno dobro se slaže sa susamom, zbog toga je odličan za pripremu peciva s ovim semenkama. Pošto je agava sirup 1.4 do 1.6 puta slađi od šećera, treba te ga staviti u nešto manjim količinama.

 

Autor: Šefik Rošić, travar i pčelar

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta – agromedia.rs 

Komentari
Ucitavanje...