Najduža reka u Evropi protiče kroz 10 zemalja i od velikog je značaja za iste.
Reka Dunav predstavlja veliki značaj za Evropu. Kako protiče kroz deset zemalja, ova reka je najznačajniji transportni koridor.
Konvencija o zaštiti reke Dunav je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite Dunava na čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi. Potpisana je 29.06.1994. godine, u Sofiji (Bugarska), od strane podunavskih zemalja i Evropske unije.
Prvi put je ovaj dan obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi, na 6. redovnom sastanku ICPDR-a u Beču povodom desetogodišnjice potpisivanja Konvencije. Svih 14 podunavskih zemalja koje su potpisale Međunarodnu konvenciju o zaštiti Dunava proslavljaju ovaj dan. Manifestaciju prate brojni događaji koji se organizuju kako za najmlađe tako i za starije.
Međunarodnu konvenciju o zaštiti Dunava potpisalo je 14 podunavskih zemalja. Tokom manifestacija širom zemalja organizovane su ture krstarenja Dunavom.
U Srbiji se danasnji dan obeležavama pod sloganom „ Otkrij Dunav – Rimskim putevima“.
Dunav je druga po dužini evropska reka. Sa svojih 2888 kilometara Dunav povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Kroz Srbiju njegov tok je dug 588 kilometara, tu se u njega ulivaju Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok…
Pored Dunava se u Srbiji nalaze mnogobrojna zaštićena prirodna dobra: Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“, SRP „Karađorđevo“, Park prirode „Tikvara“, PP „Begečka jama“, NP „Fruška gora“, SRP „Koviljsko petrovaradinski rit“, SRP „Titelski breg“, SRP „Deliblatska peščara“ i Labudovo okno, NP „Đerdap“.