Vukov sabor je najstarija i najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji koja je posvećena najznačajnijem reformatoru srpskog jezika i pisma – Vuku Stefanoviću Karadžiću.
Prvi Vukov sabor održan je 17.9.1933. godine, na dan svečanog otvaranja obnovljene spomen-kuće, i od tada ova manifestacija na najbolji način promoviše i razvija srpsku tradiciju i kulturu. Prvi sabori imali su uglavnom lokalni značaj, svečanost se sastojala od saborske besede, čitanja poezije i guslarskih nadmetanja.
Vremenom je Vukov sabor dobijao i na masovnosti i na bogatstvu sadržaja, pa je od seoskog sabora postao manifestacija od prvorazrednog kulturnog značaja.
Danas Vukov sabor traje nedelju dana i sastoji se iz dve povezane celine: predsaborskih dana i završne svečanosti. Predsaborski dani obuhvataju niz svečanosti u okviru kojih se izvode koncerti, pozorišne predstave, književne večeri i izložbe koje se održavaju u Loznici, Tršiću, manastiru Tronoši i Beogradu.
Završna svečanost Sabora, održava se svakog septembra u nedelju pred Malu gospojinu, kada „u Jadru nema ni jednog vašara“. Završna svečanost održava se od 1964. godine na saborištu – amfiteatru-pozornici na otvorenom. Posvećena je nekom jubileju ili značajnijoj ličnosti srpske istorije i kulture.
Organizatori sabora su Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice i Programski savet Vukovih sabora. Pokrovitelji su grad Loznica i Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Vukov sabor je 2012. godine upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Ove godine održaće se 16. septembra.