Roman Boška Krstića Kaštel Beringer objavljen je u izdanju Arhipelaga u proznoj ediciji Zlatno runo. Kaštel Beringer je uzbudljiv i zanosan roman u kome se nostalgično i iscrpno opisuje Bačka sa istorijom njenih mena, s njenim privatnim i javnim istorijama, kaštelima i salašima, rekama i gradovima.
Krstićev roman je nesvakidašnja slika salašarskog carstva u kome se kroz istoriju živi i u koje se s velikim nadama neprestano dolazi.
Samo središte tog sveta jeste kaštel Beringer u čijoj se pozadini nalazi Subotica. Pripovedajući o mestima kojih više nema ili su se nepovratno promenila, o ljudima koji su minuli, o događajima koji su zaboravljeni ili je sećanje na njih nesigurno, Krstić u romanu Kaštel Beringer daje melanholičnu evokaciju vremena koje je prošlo i vremena koje izmiče. U središtu romana Kaštel Beringer nalazi se istančana pripovedačka rekonstrukcija jedne ljubavi i jednog zločina.
– Kaštel Beringer uistinu nastaje iz pitanja zašto su ga porušili, ne postavljajući pritom pitanje ko je kriv za njegovu sudbinu. On ispituje fundamente postojanja kaštela. Početno pitanje romana kreće, dakle, od upitanosti o biću i egzistenciji. To što su kaštel uništili znači i to da nije bilo mogućnosti da i dalje postoji. Bio je osuđen na propast još u trenutku svog građenja, bez obzira na legendu da će građevina opstati ako u nju bude uzidan nečiji život.
Mada je u Beringer uzidan Jakobov, kaštel ipak nije nadživeonjegovog sina Andreasa. Kaštel je, dakle, metafora egzistencije, odnosno nemogućnosti opstanka porodice Beringer, mada mislim da bi bilo opasno ovako pojednostaviti značaj Krstićevog romana. Jer bi potonula njegova suština. Boško Krstić nije nastojao da otkrije zagonetku kaštela Beringer.
Trudio se da pokaže brigu za život u luku od prošlosti ka budućnosti – kaže Janoš Banjai u pogovoru za roman Kaštel Beringer.
Krstićev roman Kaštel Beringer prvi put je objavljen 1996. godine u Subotici. Roman je ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine i doživeo odličan prijem kod kritike. Objavljen u malom tiražu, roman nije dospeo do šireg kruga čitalaca. Novo izdanje romana Kaštel Beringer, objavljeno posle 26 godina, predstavlja knjigu koja tek čeka čitaoce.
– Šta je ovaj roman? Pretakanje vremena. Pitka rečenica. Blistave reminiscencije. Sažeto sećanje. Roman san. Roman zbilja. Fantastika. Surova stvarnost. Roman koji sažima vekove – kaže Pero Zubac povodom romana Kaštel Beringer. Dok Ferenc Deak zaključuje:
– Rođena je knjiga evropskog ranga i intonacije, koja nikoga neće ostaviti „ravne pameti“.
Boško Krstić (1947) je književnik, urednik i izdavač iz Subotice. Objavio je romane: Kaštel Beringer, Vodolija, Sagmajsterova istraga, Kvazimodo i Paranoja Barona Aldina;, kao i knjige eseja: Subotičke senke, Potraga za ulicom divljih kestenova, Legenda o čuvarima azura i Srebrni oksid. Počasni je član mađarske Akademije za književnost i umetnost „Sečenji“.