“Bijenale tapiserije je jedna od najdugovečnijih i najinventivnijih postavki Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), koju uspešno skoro pet decenija organizuje Sekcija za tekstil i savremeno odevanje. Svake druge godine na ovoj izložbi svoje najnovije radove predstavljaju umetnici različitih generacija, umetničkih senzibiliteta i autorskih rukopisa.
Delo umetnice – Snežane Pešić Rančić
S obzirom na to da ULUPUDS nema adekvatan veliki prostor za ovu zahtevnu i obimnu postavku, mnoge republičke i gradske institucije i galerije su bile odlični domaćini ove izložbe proteklih godina (Muzej primenjene umetnosti, Konak kneginje LJubice, Galerija Doma Vojske Srbije, Barutana, Kuća kralja Petra…). Jedan od najlepših beogradskih prostora, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić je otvorio svoja vrata za 23. Bijenale tapiserije.
Rad umetnice – Snezana Skoko
Na temu ” Preplitanje ” koje su predložile Sonja Rosić i Slađana Milojević se odazvalo dvadeset umetnika koji su izložili trideset radova. Kao i predhodnih godina, na ovogodišnjoj postavci će ravnopravno biti zastupljene tradicionalna i moderna tapiserija. Uspešan spoj tradicionalnih polazišta tapiserije i drugih disciplina savremene umetnosti kroz inventivni pristup je osnov na kojem se bazira cela postavka i kojom su se rukovodili organizatori izložbe.
Delo umetnice Divne Milivojevic
Stručna javnost i publika koja prati ovu granu primenjene umetnosti će imati jedinstvenu priliku da uživa u raznorodnim eksponatima (skulpture, zidne, podne i prostorne instalacije), različitim tehnikama (klečana, ručni vez, tkanje, pačvork, makrame, digitalna štampa, šivenje…) i materijalima (pamuk, vuna platno, bakarna žica, plastika, staklena mrežica…).
Oblik spirale je od umetnosti Starog veka do današnjih dana ostao intrigantan i inspirativan za sve umetnike. Podnom instalacijom “Spirala” Dara NJegovan-Ilić nas poziva da uđemo u njen vrtlog satkan od uvezanih oslikanih tekstilnih platana. Asamblažom “Ostavljanje traga” u koji je “utkala” svoje uspomene (fotografije, školjke, negativi, dugmići, paunovo pero…) Ivana Tomić nam otkriva deo svoje intimne “priče”. Tokom celog našeg života susrećemo se sa različitim ljudima i sa njima ostvarujemo dobru ili lošu komunikaciju.
Drvo života – tapiserija “Weave destiny” Dušice Milošević nam slikovito tumači svu komplikovanost u odnosima među ljudima. Divna Duca Milivojević je savršenom tehničkom izvedbom i preciznim preplitanjem traka različitih boja i širina izvela triptih “Algoritam vremena” sa akcentom na formi savršenog kruga u centralnom delu. Marina Bogdanović nas vodi u podvodnu avanturu istraživanja “Tajni morskih dubina”, a nežne i tanane, treperave plave instalacije (“Dijagnoza moždanog sklopa” i “Neuron”) Katarine Ivanović nas uzdižu do nebeskih visina i beskrajnih prostranstava. Makrame tehnikom, ručnim vezom i tkanjem, Vera Marković nas upoznaje sa suptilnim lepotama živog sveta (“Fly dragonfly fly” ).
Tamara Jelača godinama neguje karakterističan pravac u svom umetničkom izražavanju – crtež u tekstilu, sa akcentom na figuraciji. Tapiserija “Crvena tačka-san svakog umetnika”, urađena kombinovanom tehnikom (vez, akrilik, transfer štampa, mrlje od kafe) predstavlja ženu koja rukom prekriva oči i u čiju tajnu treba da proniknemo. Tehnički izuzetno zahtevna vertikalna, mrežasta, dvobojna ambijentalna instalacija “Ekstenzije” Sonje Rosić je istovremeno dekorativna i na visokom estetskom nivou.
Delo umetnice Maje Gecic
Smelo eksperimentišući netipičnim formama za tapiseriju – jastucima, Slađana Milojević je izvela zidnu instalaciju “Kora breze”, a ritmičkim nizanjem i repeticijom neobičnih izduženih sfernih oblika (utkani pamuk i bakarna žica) prostornu skulpturu “Učaurena prošlost”. Apstraktni crtež i prepleti raznobojnih traka u tehnici ručnog veza su zastupljeni u radovima Milene Apostolović (“Zanos”, “Raskršće” i “Dođi mi dođi,samo ako smeš”).
Delo umetnice Sladjane Milojevic
Maja Gecić radom “Made in / urađeno u” izlazi iz lokalnog okvira i jednostavnom tehnikom (majice iglovane domaćom nepredenom vunom sa natpisima) stvara unikatne i utilitarne suvenire u čijoj izradi je učestvovala i publika na predhodnim postavkama. “Sagom o lopticama” (tri trake od flizelina, ekspresivne u koloritu ispod čijih krajeva se “kotrljaju” teniske loptice), Snežana Pešić Rančić otvara jedno novo kreativno poglavlje u svom stvaralaštvu na polju tapiserije. Arpad Pulai se nizom skulptura pod nazivom “Tekstil gyöker” sa motivima crvenih korala, cvetova, pečuraka i drugog livadskog bilja u kombinovanoj tehnici izrađenih i “zasađenih” u keramičke žardinjere veselo i smelo igrao, pokazavši do kojih dalekih granica može da ode primenjena umetnost.
Delo umetnice – Sonja Rosic
Dragi gosti iz “Ateljea 61” i stalni učesnici Bijenala tapiserije su i na ovoj postavci izložili radove u tradicionalnoj klečanoj tehnici, čime su celoj izložbi dali na značaju i doprineli da postavka bude kompaktna, jer su zastupljene i tradicionalne i savremene tehnike izrade tapiserija. Dušanka Botunjac je predstavila Dionisa, Boga plodnosti zemlje, vegetacije i vina u svoj svojoj veličini i lepoti, u savršenom pejzažu sa putirom, vinovom lozom i lavom. Monumentalnom tapiserijom “Almost all of my blues” Ivana Čolić je izuzetno uspešno spojila tradicionalne tehnike izrade i materijale (pamuk, poliester, čunčana tehnika, blok tkanje ) sa modernim motivima pop art-a, koje je smestila u petnaest polja u tri vertikalna niza. Vrlo smela i kreativna tapiserija “Ivy” Ivane Kosanović predstavlja damu koja crtežom i bogatim koloritom asocira na žene koje su na svojim platnima ovekovečili moderni slikari sa početka 20-og veka. Doajen u oblasti tapiserije i svetski priznati umetnik Mateja Rodići svojim radom “Oltar ” potvrđuje teoriju da jedan vrhunski umetnik i talenat ne bledi posle višedecenijskog uspešnog delovanja u sferi umetnosti, već da svežim duhom, stvaralačkom energijom i idejama i dalje stvara remek dela.
Delo umetnice Tamare Jelaca
Za uspešno realizovane izložbe u 2017. godini umetnice: Snežana Nena Skoko, Snežana Pešić- Rančić i Daliborka Đurić su na ovoj postavci predstavile nekoliko radova sa minulih izložbi. Sa samostalne izložbe Snežane Nene Skoko održane u Muzeju primenjene umetnosti, publika Bijenala tapiserije će moći da vidi radove iz ciklusa “Dama i jednorog-moja priča”: “Janisamteloanisamnium”, “Najdraža, jedina” i “Svašta”. Na osnovu dokumentarne građe (fotografije, pisma, razglednice, privatna prepiska…), Snežana prevodi na tekstil ljubavne poruke tehnikom tkanja, veza, pačvorka, digitalne štampe, taftovanja, uplitanjem lavande, ručno rađenog papira… “Štancovanje sudbine”, jedna od najintrigantnijih, socijalno i politički angažovanih postavki u Galeriji Kolarčeve zadužbine autorke Snežane Pešić Rančić je izazvala dosta komentara u javnosti. Umetnica je na zidove galerije simbolično predstavila u 26 m kolone izbeglica i migranata u prirodnoj veličini (82 figure ) koji mirno koračaju jedan iza drugog, nadajući se da idu u neku bolju budućnost. Izložbom ” Znanje će spasiti svet ” održane u KC Grad , Daliborka Đurić je ispričala svoju priču o opozitnim pojmovima (organska i neorganska hrana, nametnute vrednosti i merila koja pratimo, deca i omladina u virtuelnom svetu) putem ilustracija i crteža u tekstilu. Ovaj tehnički i vizuelni eksperiment transponovanja tradicionalnih tehnika tekstila u moderne tehnike izražavanja primenjen je u radovima: “Annie Hall forever”, “Oliver, DŽejmi Oliver” i “Vidimo se u parkiću” .
Delo umetnice Daliborke Djuric
Odaziv velikog broja autora, raznorodnost izloženih eksponata, poruke koje putem svojih radova šalju umetnici, nepresušna kreativna stvaralačka energija, ideje i pozitivan duh kojim zrači cela postavka, nesebična angažovanost organizatora nam govori da ćemo se sa ovom izložbom sigurno “družiti” i narednih godina.” Maja Škaljac- Stanošević, istoričar umetnosti
Izložba se održava do 16. septembra 2018. Radno vreme Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“:
Ponedeljak – Petak: 10 do 19 časova
Subota i Nedelja: 10 do 14 časova
Izvor: www.ulus.rs
Slike: Daliborka Djuric